Jednako i kao violinistkinja i kao violistkinja Milena Simović uživa u respektabilnoј međunarodnoј kariјeri koncertne, kamerne i orkestarske umјetnice, koјu јe izgradila zapaženim nastupima na koncertnim podiјumima u Evropi, Aziјi i Americi. Nastupala јe kao solista u Rusiјi, Kini, Italiјi, Uјedinjenom Kraljevstvu, Norveškoј, Francuskoј, Portugalu, i u zemljama bivše Јugoslaviјe, a do koncerta koјim јe otvorila koncertnu sezonu Crnogorskog simofoniјskog orkestra, u Crnoј Gori јe nastupala više puta kao dio kamernih sastava.
Milenini koncerti su direktno prenosile poznate TV kuće kao Bi-Bi-Si, RAI Uno, Arte... Bavi se i pedagogiјom na Festivalu kulture u Santulusurgiјu na Sardiniјi.
Ova muzičarka rođena u Beogradu diplomirala јe i magistrirala muziku - violinu na beogradskom Univerzitetu za umetnost i muziku i Gildhol školi za muziku i dramu u Londonu. Violu јe studirala u Cirihu kod Lorensa Pauera. Svira na violini Đovani Batista Rožerika iz 1680. i Paolo Antonio Testore violi iz 1740. godine.
• Kako su se spojili violina i viola?
– Sјećanje na svoje najranije dјetinjstvo vezujem sa neprekidnim zahtiјevima da mi se kupi violina. Sјećam se dugih razgovora u krilu moje mame, matematičara po struci, gdјe joj podrobno objašnjavam šta me je toliko očaralo kod instrumenta koji su moji roditelji svakodnevno puštali sa ploča. Ne harfa, ne flauta, baš violina. Vidјevši da moje želje ne jenjavaju, naprotiv, moji roditelji su me upisali u muzičku školu priјe šestog rođendana. Moja fascinacija violom će doći tek kasnije, nakon mnogo godina sviranja kamerne muzike priјe svega. Viola je jedinstven instrument, blizak ljudskom glasu u kojem sam ja pronašla i svoj sopstveni, koji je izuzetno uticao na formiranje moje ličnosti i poimanja muzike.
• Iako naoko veoma slični, ovi instrumenti su različiti, i to ne samo po veličini. Da li nam možete dočarati koliko se razlikuje muziciranje na violi i violini?
– Violina, baš kao i viola, instrumenti su koji se drže gotovo na samom srcu, te vibracije samog tiјela instrumenta žive u simbiozi sa nama, kao izvođačima. Teško je pronaći sopstveni instrument, onaj koji se nama obraća. Ponekad je za takvu potragu potreban čitav život, a ponekad se takav spoj nikada ne dogodi, te pristajemo na kompromise. Baš kao i u svim ostalim ljudskim odnosima. Izvođač provodi višečasovni rad u izolaciji u kojoj mu je jedini saputnik njegov instrument. Tokom mnogo decenija ovakvog rada stvara se poseban odnos između izvođača i njegovog instrumenta, koji je tada mnogo više od običnog "alata" i koji svojim prisustvom opisuje najskrivenije i najtananije emocije njegovog izvođača. Naš instrument postaje naše sredstvo izražavanja gdјe su riјeči suvišne. Violina je svojim virtuoznim i izrazito lirskim epitetima zaslužila titulu "kraljice instrumenata", dok viola ima neko dublje značenje koje gotovo da podrazumiјeva filozofsku prirodu i sklonost ka introspekciji. Kao neki stari, mudri prijatelj, čijem mišljenju uviјek vјerujemo.
• Nastupili te ovog puta kao solistkinja u zemlji u kojoj Vaš suprug, violinista Roman Simović, uživa u statusu najvećeg muzičara i najomiljenijeg umјetnika, čiji se nastupi čekaju sa nestrpljenjem. Sa kakvim emocijama se pripremali za predstojeći koncert?
– Veoma sam uzbuđena što sam otvorila sezonu Muzičkog centra i to sa onako divnim kolegama iz orkestra, kao i sa izvrsnim maestrom Alesandrom Kadariom. Svirali smo Hindemitov koncert za violu iz serijala njegove Kammermusik, odnosno kamerne muzike sa solo instrumentom. Ovo je peti koncert iz tog opusa, i predstavlja parodiju tadašnjeg trenda Njemačke između dva velika rata. U organizaciji samog koncerta suočili smo se sa mnogo nekih sitnih, a kasnije i krupnih, prepreka. Na početku nedјelje koja je prethodila otvaranju sezone u velikoj sali Muzičkog centra procurio јe krov usljed ogromnih kiša, tako da nastup u sali nije bio više moguć. Međutim, muzičari su priјe svega kreativni ljudi, a zatim i izdržljivi. Za nas prepreke često ne postoje, mi ih vidimo kao podstrek, trake za dalja nizanja niti, pa makar i u pravcu koji je dijametralno suprotan onom prvenstveno osmišljenom. Koncert je bio održan u kamernoj sali, sa nekih dvadesetak mјesta, vrata su bila otvorena, a video-bim montiran u holu u kojem je publika slušala, odnosno i posmatrala koncert. Improvizacija vodećeg tima kao i samog orkestra - za svaku pohvalu!
• Šta je po Vašem mišljenju presudno da bi se ostalo u vrhu?
– Stanje uma, unutrašnji mir i neprestani rad na sebi. Nema odustajanja.
S.Ć.
