Мисао, као и љепоту, колико год се трудили да их обjасните, уситните па разложите, можда чак "покорите", не можете ипак никад у циjелости обуjмити. Ни умом ни емоциjом. Али, оне ће ваш разум и емоциjу своjом снагом, своjом енергиjом, обухватити у циjелости. Нећете знати да обjасните што jе то, али осjетићете, и одатле ћете поново кренути да их освjешћуjете. Исто jе и са музиком, коjа jе звучно отjеловљење наjљепших, наjчистиjих, наjискрениjих мисли, чиjа вибрантна флуидност допире до сваког срца, и коjа га jедноставно тjера да почне куцати и дисати у њеном ритму, и ако жели да разумиjе, да почне пратити ток њене мисли – мелодиjе. И притом, да jоj се jедноставно препусти, да jоj се не опире.
И то jе можда разлог зашто jедино музика, за разлику од свих других, носи епитет апсолутна умjетност, и зашто jедина ниjе оптерећена свим оним поjавним што често замућуjе не само доживљаj умjетности, већ могућност да на "наjисправниjи" начин умjетничко дjело и доживите и проживите. И, иако краткотраjно, временски ограничено, музика се ипак траjно урезуjе у људско биће.
А, да има основа у овом доживаљаjу музике, потврдиће сви они коjи су уживо или путем неког снимка слушали извођења гитаристе Милоша Карадаглића, рођеног Подгоричанина, коjи живи и ради у Лондону. Томе у прилог не иде само врхунска техника, већ и посебна осjећаjност коjу доноси у своjим интерпретациjама.
Прилику да публика поново уживо чуjе Карадаглића, добиће у петак, 13. августа, када ће гитариста од 21.30 часова наступити у которскоj Цркви Светог Духа у склопу фестивала КоторАрт. Концертом, jедноставно насловљеним "Милошевих 10", обиљежиће 10 година откако jе снимио солистички албум "Медитеранео" за Доjче Грамофон, коjи га jе винуо у сам врх свjетске извођачке сериозне сцене.
• Што jе за Вас гитара, што jе за Вас музика?
– Гитара jе моj смисао, моjа срећа и моjа водиља. Она jе дио мене и као таква у себи носи све контрасте jедног бића. Моjа музика jе као кула од карата - она се гради, па руши, даjе ми задовољство и патњу, увиjек ме тjера да дам себе jош дубље и jаче. Она jе некад као бескраjна љубав, а некад као страх и мржња. Она jе парадокс и суштина мене самог.
• Чињеница jе да сте дословно у врху савремене свjетске сцене класичне музике, да сте, ако се то у тим оквирима може рећи - звиjезда. Како се носите са тим? Да ли jе то понекад оптерећуjуће?
– Комплексност самог креативног нагона не дозвољава буку споља. Она вас узме циjелог и не да вам ништа друго. Звиjезде некад сиjаjу jаче, некад слабиjе. Некад лакоћа свега тога плиjени, а некад вас и разочара. Носити се са тиме сваки дан, jесте тежина на леђима Атласа. У музици не постоjи "перфектно", а опет jе то онаj немогући, недодирљиви идеал и сан коjем сваки дан тежимо. Публика ми даjе снагу и вољу да и даље тражим jош, а jа њоj за узврат даjем читавог себе.
• Класичарски репертоар "проширили" сте репертоаром коjи не улази у корпус сериозне музике. Да ли jе то била потреба за неком другом осjећаjношћу или другачиjим сагледавањем музике, можда новог односа са публиком?
– Од самог почетка гитара jе за мене била идеалан споj озбиљног и лаког. Она некако прелиjепо сjеди на размеђи класике и меjнстрима. Мислим да jе управо то и разлог зашто сам успио окупити толику публику и људе. Сваки проjекат резулат jе великих унутрашњих процеса. Идеjе коjе из њих произлазе добиjаjу нови живот и сопствени пут. Jа сам ту само као катализатор и спона. За мене jе све на гитари jеднако битно - музика jе музика, каква год она била. Само нека jе права, jер jедино кад jе таква она вас додирне и наведе да одсањате неки други свиjет око себе. Музика ову несносну стварност уљепша и оплемени. Сваким новим проjектом желим своjоj публици дати шансу управо за то.
• Композитори пишу специjално за Вас. Како прилазите тим композициjама, како их "оживљавате", "освjешћуjете"? Како уопште прилазите и припремате се за неко извођење?
– Често су то мjесеци припрема и дубоког рада. Скраћенице не постоjе. Свако дjело има своjу душу коjу треба открити, укротити и тек jе онда ослободити. Постоjе дани када jедноставно не иде. Али, ту су и они када нема краjа вашоj срећи и задовољству. Све то jе дио истог идеала и процеса. То jе само значење овог позива.
• Наступом на КоторАрту прославићете и децениjу Ваше професионалне кариjере. Уjедно, њиме показуjете и да не заборављате Црну Гору, ако се сjећам, били сте гост фестивала и прошле године. Колико музичарима значе наступи на фестивалима, а посебно, ако jе то, као у Вашем случаjу, на "матичноj сцени"?
– Мислим да у животу увиjек имамо само jедан дом - онаj простор гдjе сте заштићени и безусловно вољени. Љубав родитеља jе нешто што се не може никад заборавити - она jе основа свега, темељ са коjег градимо живот и своj пут. Црна Гора jе такође моj дом - моj почетак, а вjероватно и моj краj. То jе тако записано негдjе горе. Концерти пред своjом публиком увиjек носе нешто посебно и дубоко, нешто што не могу осjетити нигдjе друго. Зато увиjек имам потребу да дођем и да свирам. То ми увиjек даjе крила за нове побjеде.
Ж.JАЊУШЕВИЋ
