Гитариста Ђани Шеху из Сарајева прије двије ноћи извео је солистички концерт у Подгорици, иако му то није први наступ у Главном граду. Шеху нам је одсвирао разнолик програм који се састоји од класичног гитаристичког репертора - композиција Замбонија, Косте, Албениза и Лобоса, којем је придодао композицију сарајевског, одавно међународног реномираног, гитаристе и композитора Војислава Ивановића.

Музичар са веома живом солистичком и камерном каријером, факултетски професор, члан многих жирија међународних такмичења и фестивала, оснивач и директор Сaрajeво International Guitar Festival-а и интернационалне љетне школе гитаре "SIGF summer school" истакао је да је пандемија промијенила доживљај наступа и да "корона утицај" већ увелико мијења музичку сцену.

– Све се мало промјерило. Због ситуације која нас је задесила све је стало, посебно прошле године. Концерт је сада посебан догађај, људи желе да уживају у музици. То све дјелује на нас извођаче – објаснио је он.

Са посебном страшћу прилази свом професорском ангажману на сарајевској Музичкој академији, који траје већ 16 година. Свједок је процвата гитаре на нашим просторима. Када је почињао да студира присјећа се, одсјека за гитару у Сарајеву није било, зато је морао да оде у иностранство, прво Париз, а затим и Беч.

– Сада је студирање много приступачније. Ја сам морао да одем и вратио се, а данас моји студенти могу да студирају код куће. Али, искуство које сам имао је драгоцјено, и ја сматрам да се треба у једном моменту опробати и у иностранству. Ја моје студенте охрабрујем и наговарам да преко Еразмус програма и стипендија иду на једногодишње школовање у иностранство – наводи он.

То искуство је посебно важно кад је све стало због корона вируса. Било је тешко објаснити студентима како да одржимо час онлајн, или да их мотивишемо да свирају за десет људи. У свијету музике је веома тешко нешто радити онлајн, јер ми зависимо од квалитета звука и за то нам треба посебна и скупа техника, а то је веома скупо и многима недостижно. Тешко је било објаснити да музичари не свирају за масу него за људе који уживају у музици.

– Сматрам да је у суштини музичара да неко мора да га слуша. То је његова потреба. Без публике нема музичара – закључио је Шеху.

Сарајевски гитариста одржао је мастер клас студентима гитаре Музичке академије на Цетињу.