Чувени српски виолиниста Сретен Крстић, концерт-мајстор Минхенске филхармоније пуне четири деценије, и дуже од десет година на челу "Загребачких солиста", наступио је синоћ с Гудачким ансамблом Црногорског симфонијског оркестра.
Угледни виолиниста оправдао је репутацију изузетног педагога, јер је своје огромно искуство протеклих дана несебично дијелио са нашим гудачима о којима има позитивно мишљење.
– Ниво је доста висок, и колеге су врло спремне и могу да одсвирају много тога. Али, оно што је најважније, јесте баш та жеља да се науче, спремност да нешто направимо заједно – казао је за "Дан Крстић.
Први корак у том правцу започео је вансеријским дјелима класичне музике - Серенадом за гудаче у ц-молу Чајковског и Бетовеном Симфонијом у ц-молу, коју је Крстић аранжирао за "Загребачке солисте".
Сретен Крстић рођен jе 1953. године у Београду. Виолину jе почео да свира у седмоj години. Од првих година пратили су га успјеси и награде. Као концерт-маjстор Свjетског оркестра младих наступао jе са солистима Хенриком Шерингом и Пjером Фурниjеом и диригентима Жаном Мартиноном и Бернардом Клеом (1975. и 1977). Од 1980. године је концерт-маjстор Минхенске филхармониjе, и наредних 40 година сарађује са највећим диригентима данашњице. Солистички концерти одвели су га у скоро све земље Европе, у Jапан, САД и бивши СССР.
Музичар и умјетник огромног искуства каже да не постоје утабани путеви до публике, каријере и славе. На особи је како ће се и на који начин пробити, каже он.
– Ти путеви су толико различити, и толико несигурни. Освојити награду више ништа не значи, а још мање је гаранција за каријеру. У игри је и стицај околности, затим да ли вас чује неки добар диригент или професор. Данас, у односу на вријеме кад сам почињао, важи како ће се ко снаћи – објаснио је он.
У доба кад је он почињао све је кретало од школе, ако имате таленат наставник је савјетовао родитеље да дијете упишу у музичку школу. Тако је почео и он дружење с виолином, али, како каже маестро, његов почетак се није разликовао од почетака других. Оно што је било значајно је кад су га изабрали да буде концерт-мајстор Минхенске филхармоније и рад с великим диригентима.
– Од великих диригената можете много да научите. Али, мало је добрих. Има много више такозваних диригената. У првих пет минута ми музичари знамо с ким имамо посла. Мало је добрих, има доста средњих, а што је најгоре, већина њих је убијеђена да су добри, а то је тужно и мало трагично. Јер, човјек кад изгуби критеријуме и почне да умишља да много зна, па кад онда "преноси знање"... то није добро – објашњава Крстић.
С.Ћ.
