Наш регион се може подичити са неколико великих музичара, умјетника, а међу њима је диригент свјетске славе - Србољуб Срба Динић. Поникао је у Нишу у породици са дугом музичком традициjом, и студирао је клавир и камерну музику у Београду, а дириговање у Бону и Скопљу. Интернационалну кариjеру започео је 1995. године у Базелу. Свјетско име је стекао као оперски и оркестарски диригент, шеф-диригент славних музичких кућа. Већ дуго управља оркестром у Брауншвајгу, а од недавно је гостујући диригент Симфонијског оркестра РТС-а. Готово да нема опере у којој није дириговао и оперске звијезде с којом није сарађивао. У Црну Гору је дошао послије 28 година, због наступа са ЦСО заказаним за вечерас.
• Како је дошло до сарадње са Црногорским симфонијским оркестром?
– Добио сам позив и прихватио. Пријатељ сам са Романом Симовићем, управо смо прије пет дана имали фантастичан концерт у Хамбургу са мојом оркестром, "Staatsorchester" из Брауншвајга. Веома ми је драго што сам овдје.
• Значи, Балканци најбоље сарађују кад пођу одавде?
– Изгледа да је тако. Знам пуно наших људи у иностранству, сарађујем са њима, зовем их да буду моји гости, радимо заједно као гости на другим мјестима. Имамо сјајних умјетника. Сматрам да не постоји боља репрезентација једне земље од људи из умјетности и спорта, и страшно ми је драго што и поред страшних проблема које имамо овдје, и даље имамо фантастичне музичке школе и добре педагоге.
• Често се чује питање како је то могуће, с обзиром да често одсуствује системска подршка?
– Што се тиче школа, морам да признам да је та област код нас још увијек уређена. Ако имате довољан број часова и добре предаваче, дјеца напредују. Живим у Швајцарској и моја дјеца свирају тамо. Имају једном недјељно час, озбиљног учења музике. Тамо не постоје професионалне музичке школе, већ оне које се плаћају, па нема везе да ли је дијете талентовано или не. Код нас постоји селекција. То ствара најбоље младе умјетнике, који са 15, 16, 18 година могу да свирају свуда у свијету.
• Ово вријеме и околности Вам сигурно буде успомене на вријеме када сте ви пошли из земље. Како је то Вама изгледало 1995. године?
– Пошао сам непосредно послије Дејтонског споразума. На почетку је било страшно. Добио сам позив на аудицију у Базелу, али кад сам стигао жељели су да ме запосле и без ње. Али, то је било немогуће - с југословенским пасошем није било могуће добити визу. То је трајало мјесецима. Ипак, држали су се позива за аудицију, коју сам положио. Мој први шеф, диригент, Аустријанац, рекао је да га не занима ко је одакле. Тако је то кренуло. Није било лако због предрасуда. Сад је другачије, нема више визе, много је лакше.
• Диригујете и у операма и оркестрима. Постоје ли разлике?
– Дириговати у опери је много комплексније. Имате бинску музуку, оркестар у "рупи", пјеваче удаљене и по 30 метара. У опери је диригент координатор, а у симфонијском оркестру је у главној улози са оркестром.
• Од ове године нови сте главни гостуjући диригент Симфониjског оркестра РТС-а. Све сте присутнији на домаћој сцени. Да ли је ријеч о неком повратку...?
– Никад нисам одбио ни један позив. Она пословица "не постаје се пророк у свом селу..." важи за нас. Требало је да прође много времена да би ме неко овдје запазио. Као човјек који је направио оно што сам ја, желим да се вратим коријенима. Дошло је вријеме да видим гдје припадам и гдје ми је мјесто. Сматрам да са искуством које имам могу да пружим овдашњим оркестрима знање и рад. Имам и више времена. У Црној Гори сам послије 28 година, нисам ни као туриста долазио, што је катастрофално, јер смо као дјеца редовно долазили и имамо овдје пријатеље.
• Сарађивали сте са највећим оперским звијездама... Да ли су хировити како се прича или...?
– Било је веома интересантно са Аном Нетребко. Она је велика звијезда, сви су мислили да неће ни разговарати. Дошла је на прву пробу, гледала ме је упитно у смислу ко сам ја и знам ли нешто - но било је лијепо, одмах сам почео на руском и већ је била задовољна. Поштено је урадила свој посао. Није се појавила на генералној проби, но, дошла је пред концерт сва весела, питам је како је, а она: маестро не знам, спавала сам до скоро... Али, кад је пустила тај њен глас... То је било невјероватно. Звијезда, мислите хировита је, али није тако. Наступао сам са многим славним пјевачима. Нису то хировити људи, све их повезује што воле диригенте који их разумију, који знају шта је глас, који их прати кад им је тешко... Нисам имао проблема са пјевачима, волим лијеп глас, јер глас је једини живи инструмент. Ништа не може да вас додирне као глас.
С.ЋЕТКОВИЋ
