Истакнути пјесник, преводилац, писац за дјецу, новинар и колумниста Дана Драган Мраовић преминуо је у суботу увече у 75. години.
Рођен 4. октобра 1947. у Новом Саду, основну школу и гимназију завршио је у Зајечару, а студије италијанског језика и књижевности и француског језика на Филолошком факултету у Београду. Иза себе је оставио импресиван опус од 185 књига, од чега су 22 ауторске (пет их је објављено на италијанском језику), а остало књиге превода на италијански и са италијанског, као и са француског.
У поезији се огласио збирком „Долазак у сјећање“ (1982), а затим су услиједиле књиге „Најбоља пјесма“ (1991), „Ноћас сам сањао љубав“ (1994), „Тимочке несанице“ (1998), „Прах срца“ (2006). Објавио је и књиге за дјецу „Папирне лађе“, „Живјеле мале враголије“, „Мали саобраћајни бонтон“.
У јавности је са посебним симпатијама дочекана његова „Боемска књига“, која је имала три издања, а у чијем је предговору написао: „Нека ова књига буде тај мајушни траг у коме ће заискрити скадарлијски бардови којих више нема и они којих ускоро неће више бити, као ни писца ових редова. Нека у њој остане мајушни траг о времену умних боема какве, не умијем то боље рећи од Александра Секулића, „мајка више не рађа“.“
Међу најзначајније преводе са италијанског издвајају се Дантеова „Божанствена комедија“, цјелокупна дјела Ђакома Леопардија „Почивај заувек уморно срце моје“, Бокачов „Декамерон“, поема „Ода српском народу“ Габријела Д`Анунција коју је први пут превео у цјелини на српски језик, роман Рафаела Нигра, пјесме Пјетра Аретина, Данијела Ђанканеа и Сандре Пене…
Од њега није било већег популаризатора наших писаца у Италији, о чему свједоче његови преводи књига многобројних наших аутора, међу којима су Десанка Максимовић, Бранко Миљковић, Милован Витезовић, Љубивоје Ршумовић, Драгомир Брајковић, Саша Хаџи Танчић, Срба Игњатовић, Душан Ковачевић, Адам Пуслојић, монографије о манастирима Дечани и Хиландар.
Мраовић је радио као новинар, генерални конзул СРЈ у Италији, професор италијанског језика и књижевности у гимназији у Сремским Карловцима, доцент на Филолошком факултету Универзитета у Барију. Обновио је и водио "Пејсничке новине", био је предсједник управних одбора Удружења књижевника Србије, Завода за проучавање културног развитка Србије, КПЗ Србије.
