Академски сликар и професор Дра­го­љуб Ба­то Бра­јо­вић преминуо је данас у Подгорици у 83. години живота. На вијест о одласку уваженог ликовног ствараоца од њега су се опростили угледни културни посленици и умјетници.

- Уваженог колегу Бата Брајовића генерације гимназијалаца памте као темељ своје ликовне едукације. У том смислу га и лично памтим, неодвојиво од његове покојне супруге Анастазије. Брајовић је био умјетник особитог ликовног нерва, осјетљив на социјалне и друштвене недаће, младог духа, будан и активан критичар. Памтићемо га као једног од виђенијих актера класичног ликовног образовања који је своје богато искуство стицао диљем Европе и тадашње државе – рекао је Игор Ракчевић, предсједник Удружења ликовних умјетника Црне Горе.

Бато Брајовић је сваком ђаку био пријатељ, родитељ, па тек онда педагог, каже Новица Ђурић, новинар и књижевник, предсједник Удружења књижевника Црне Горе.

- Био ми је професор. Од својих ученика тражио је да буду људи, да држе до свог става и вјерују у племенитост умјетности. Изнад свега био је сјајан сликар и веома успјешан сатиричар. Његова жаока била је с мјером и увијек уперена у правом тренутку – каже Ђурић, опраштајући се од Брајовића.

Драгољуб Бато Брајовић је ро­ђен 1939. го­ди­не у Под­го­ри­ци, гдје је за­вр­шио Основ­ну шко­лу и Ви­шу ре­ал­ну гим­на­зи­ју. Сли­кар­ство је ди­пло­ми­рао на Ака­де­ми­ји за ли­ков­не умет­но­сти у Бе­о­гра­ду, у кла­си мај­сто­ра-сли­ка­ра Ми­ла Ми­лу­но­ви­ћа, а пост­ди­плом­ске сту­ди­је за­вр­шио је на АЛУ у Бе­о­гра­ду, као ван­ред­ни сту­дент у кла­си Ми­ла Ми­лу­но­ви­ћа и Зо­ра­на Пе­тро­ви­ћа. Као сти­пен­ди­ста Фран­цу­ске у Па­ри­зу по­ха­ђао је гра­фич­ки ате­ље Johna Frindlaaenndera. До­бит­ник је ви­ше ври­јед­них на­гра­да.

При­ре­дио је више од шездесет са­мо­стал­не из­ло­жбе и уче­ство­вао на ви­ше од 300 ко­лек­тив­них у зе­мљи и ино­стран­ству.

- Радила сам ретроспективну изложбу Драгољуба Бата Брајовића 2014. године у оквиру манифестације Подгоричко културно љето. Пројекат је замишљен у склопу дуготрајне традиције подгоричке Модерне галерије, организовања репрезентативних изложби умјетника који не само што су животно и професионално везани за Подгорицу, већ су допринијели стварању њеног специфичног културног идентитета. Изложба је била прилика да подгоричка ликовна публика на једном мјесту сагледа плодно стваралаштво истакнутог сликара и ликовног педагога, дугогодишњег професора ликовне умјетности у Гимназији "Слободан Шкеровић", који је дао изузетан допринос црногорској ликовној умјетности. Имала сам посебан однос према тој изложби, из поштовања према умјетнику који је био мој професор у гимназији и један од заслужних за моју одлуку да у Београду упишем историју умјетности. Често је знао да сврати код мене у Модерну галерију. Долазио је бициклом, пратио је све наше изложбе. Знао је да ми удјели комплимент и каже да је поносан на мене – испричала је Петрица Дулетић, историчарка умјетности, опраштајући се од уваженог сликара.

Бато и Анастазија Брајовић, која је такође била ликовна умјетница и педагог, изродили су петоро дјеце, Марка, Лазара, Људмилу, Надежду и Катарину. Катарина је била позната новинарка и књижевница.