Од античке Грчке и њених муза и демона, римског гениуса, преко средњег вијека и ренесансе, до данас умјетничка креативност побуђује знатижељу. Како је истакла проф. др Jелена Мартиновић Богоjевић, која је у ЦАНУ одржала предавање "Музичка креативност кроз призму научних истраживања", вијекови тумачења почели су да добијају научне обрисе и систематизацију током 18. и 19. вијека, а посљедњих 20 година она се истражује интензивно.

Ванредна професорка Музичке академије на Цетињу гдје предаје групу предмета из области музичке педагогиjе, најприје је публици изнијела сажете научне теорије о креативности истакнутих истраживача Роудса, Гарднера, Читзетмихаилиа, Каифмана, Бегета, Бодера, Стернберга и Лубарта, Амабила...

Она је истакла да међу бројним теоријама којима се објашњава ова област двије најпознатије су Стернбергова и Лубартијева изнијета 1999. године, и Читзетмихаилијева из 1997.г. По првој, креативност је способност да се произведе дјело или артефакт, које је истовремено ново, оригинално и прикладно; а по другој "креативност сваки чин, идеја или производ који мијења постојећи домен, или који га претвара у нови".

Бавећи се истраживањима на ову тему проф. др Мартиновић Богојевић је нагласила да је испитивала искуства и ставове наставника музике у основним школама у Црноj Гори о реализациjи стварања као програмом дефинисане активности.

– Резултати су показали да наставници у своjоj пракси наjвише реализуjу слушање музике и пjевање, док су стваралачке музичке активности знатно мање заступљене. Разлог томе су и отежаваjуће околности, попут недовољног фонда часова и недовољне опремљености кабинета неопходним средствима, попут Орфовог инструментариjа. Иако су своjе компетенциjе на овом подручjу високо проциjенили, неопходно jе пружити им више подршке кроз програме стручног усавршавања – нагласила је она.

Проф. Мартиновић Богоjевић jе докторирала на Академиjи за музику Универзитета у Љубљани. Од 2019. је чланица jе Одбора за музичке умjетности ЦАНУ.

Публици ју је представио академик Жарко Мирковић.

С.Ћ.