Послиjе Француске буржоаске револуције оба пола су номинално изједначена и у правима и у обавезама, "али, свијет правних норми је једно, а друштвена збиља друго", казао је проф. др Саво Марковић који је одржао предавање на тему "Положај жена у праву и друштву" у оквиру "Академске трибине" која је одржана у "Српској кући" у Подгорици.
– У нашем правном систему та неравноправност чак је институционализована, попут Закона о избору посланика. Наиме, тај законски акт каже да међу посланицима треба да буде најмање једна трећина жена. Без обзира што закон каже "најмање", то је дискриминаторна норма, то се не смије писати. Који је то мозак систем смислио, на који је то кантар измјерено, кад жена у популацији има и више него мушкараца. Ако су паметније нека и буде 50, 60 и 100 одсто, шта смета – казао је професор Марковић, ректор Универзитета "Медитеран".
У оквиру веома интересантног предавања проф. Марковић провео је публику кроз права жена од Атине и Рима, преко Средњег вијека, Новог вијека до данашњих дана.
Тако је, говорећи о древној Атини, која је била, како је рекао Марковић, "узор демократије", жена је била у потпуности обесправљена и искључена из свих друштвених пракси. Рим, такође, "није имао каваљерски однос према женама". Римљани су жене гледали више еротски него емотивно, што је "тада, као и сада, понижавајуће".
Средњи вијек је био крупан помак напријед, а Византија је предњачила у томе, па се може говорити и о "женској власти", јер у овој великој империји појављују се први пут три велике и моћне императорке, царице Ирина, Зоја и Катарина.
Кад је ријеч о процесном праву жена дуго није уживала у једнакости као мушкарац, па је ријеч двије или чак четири жене вриједила као једна мушка, навео је проф. Марковић. Енглеска је такође велики помак напријед кад су права жена у питању. Што се тиче Новог вијека то је ново квалитативно побољшање права жена, појављују се моћне владарке попут Марије Стјуарт, Елизабете Медичи и Елизабете I, Марије Терезије и Катарине Велике.
Износећи сликовите примјере који су слушаоце заковали за столице и сликовито илустровали како су женска права изгледала кроз вријеме.
Уредник трибине је књижевник Будимир Дубак.
