Милица Краљ и Љубисав Бјелић / -ФОТО: Ж.Ј.

Саборно име духовне чистоте

Уводну бесједу о светитељу Сави, који је још за живота постао и дио народне, националне традиције, одржала је пјесникиња и критичарка Милица Краљ, уредница трибине "Ријеч" УКЦГ

Химном Светом Сави коју је прочитао Љубисав Бјелић Морачки почела је прва овогодишња Трибина "Ријеч" Удружења књижевника Црне Горе. Трибином насловљеном "Појте и утројте - пјесници Светом Сави" чланови УКЦГ придружили су се обиљежавању празника посвећеног светитељу који је у нашем народу препознат не само по свом црквеном - духовном, већ једнако и државничком, те просвјетитељском - образовном и културном раду и значају. Уједно, ова трибина одржана прексиноћ на дан Св. Саве у Манастиру Светог Симеона Немање, први је овогодишњи програм УКЦГ.

Уводну бесједу о светитељу Сави, који је још за живота постао и дио народне, националне традиције, одржала је пјесникиња и критичарка Милица Краљ, уредница трибине "Ријеч" УКЦГ, подсјећајући на почетку на ријечи Јована Дучића који је рекао о Св. Сави: "Ниједан народ није имао заслужнијег човека. А потпуније, отменије, чистије и поноситије личности мислиоца, и мистика не налазим нигдје другдје."
– Стога је сасвим разумљиво да је у народном духу и поносу остао Св. Сава као један од највећих легендарних јунака који је за православну вјеру, за српску културу и државу, за наш народни живот и морал постао уједно и први Родитељ српског народа - додала је Милица Краљ, наводећи да је Св. Сава уједно и саборно име, као и име духовне чистоте, духовне ведрине, умности, трудољубивости, непосусталости и свестраности.

– Тројство вјере, наде и љубави. Знак моралног идентитета и интегритета – знак нераздјеливе једнакости са српским народом и Српском црквом - институцијама којима је до задњег свог даха служио. Отуда је скупа са својим оцем Немањом, заштитник српске државе и њене Цркве - наводи Милица Краљ.

Бити оно што јесмо

Пјесме и приче у славу највећег српског светитеља, са којим почиње и историја српске књижевности, говорили су чланови УКЦГ чија поетика и происходи из сржи светосавља; Љубисав Бјелић, Милица Краљ, Андрија Маркуш, Перивоје Поповић, Дарко Вулић, Никола Ненезић, хаџи Радован Радовић, Милојка Јововић, Гаро Брајковић, Ненад Скробановић, Бећо Дошљак, Радомир Милић и Новица Ђурић, предсједник УКЦГ.

Прије него што је прочитао своју пјесму Перивоје Поповић је истакао да као народ, и даље морамо истрајавати у учвршћивању темеља које су поставили отац и син, Св. Сава и Св. Симеон, јер једино тако можемо бити оно што јесмо и сачувати предати нам аманет.

Подсјетила је и што су о Св. Сави писали и други наши књижевници и интелектуалци, а међу њима и црногорски књаз и краљ Никола Петровић у својој "Пјесми Светом Сави", гдје се између осталог каже: ... "Српска црква би плакала/ Да се Растко не појави,/Српској цркви и просвјети/ Кам темељац он постави..."

Занимљив, и значајан дио бесједе, Милица Краљ посветила је и историјату прославе Св. Саве као школске крсне славе, која се као таква обиљежавала чак и 1945, да би потом била запретана и забрањивана. Поновно оживљавање прославе Св. Саве у Црној Гори, додаје Краљ, биљежи се за `90. године 20. вијека, и почившег митрополита Амфилохија који поново оживљава прекинуту традицију.

Ж.Ј.