С. Милић, М. Краљ и С. Чуровић / -ФОТО:Ж.Ј.

Језик је темељ народа

"Судбина народа је у судбини језика", каже Чуровић. "Тамо гдје политика умијеша прсте страда најчешће истина", истакао је Милић

Удружење књижевника Црне Горе у склопу Трибине "Ријеч" приредило је пригодан програм поводом Међународног дана матерњег језика који се од 2000. године обиљежава 21. фебруара. Тако су прексиноћ у Манастиру Св. Симеона Мироточивог о српском језику и ћирилици на вечери насловљеној "Језик је темељ народа" говорили књижевници Милица Краљ, уредница ове трибине, и њене колеге Слободан Милић и мр Слободан Чуровић.

– Судбина народа је у судбини језика. Језик је домовина народа, писмо фамилија. Језик је бивство, видјело, живот, памћење. Човјек станује у кући језика, народ је обедемљен језичким и духовним творством. Писмо је крвоток. Језик је печат и наше име. Писмо је смисао да смо били и јесмо још Срби - рекао је Чуровић.

Он је истакао својеврсну инфериорност српских крунских културних и научних институција - Српске академије наука и уметности и Матице српске, а спрам израде рјечника српског књижевног и народног језика, као и по питању правописа. Јер, каже, још увијек нијесу ослобођене идеолошке матрице успостављене након 1945. године. Посебан дио излагања посветио је ћирилици, као писму које нас везује са нашим културним, духовим и историјским насљеђем. Наводи и да потреба да пројекат "црногорски" језик опстаје уз помоћ државног апарата, говори о томе да је ријеч о производу насталом политичком манипулацијом.

Друштвене мреже и језичко однарођење

Како је навела Милица Краљ, УКЦГ дан посвећен матерњем језику обиљежава од 2004. г, подсјећајући да су овај датум УН установиле у знак сјећања на студенте који су 1952. г убијени у Даки, јер су протествовали због тога што њихов матерњи језик није проглашен за званични језик. "Сви знамо што се десило са нашим, српским језиком, са преименовањем - о томе могу да се напишу томови књига", рекла је Краљ подсјећајући на многе стихове у нашој поезији посвећене српском језику и ћирилици.

– Питање језика је и питање идентитета и свега оног што се са српским народом дешава не само овдје у Црној Гори, него на свеопштем простору српског језика и књижевности - рекла је, између осталог, Краљ. Навела је и да је на дјелу опште однарођење од језика и писма, нарочито изражених јачањем улоге друштвених мрежа.

Истичући да се значај и величина једног народа најбоље огледа кроз поезију и филозофију насталу на неком језику, потврђују велике интелектуалне творевине на њемачком, руском, и француском, Слободан Милић је своје излагање утемељио на једном синтетичком историјском прегледу дешавања и именовања српског језика на простору Балкана и СФРЈ.

– Тамо гдје политика умијеша прсте страда најчешће истина - истакао је Милић, додајући да се тако десило да се "политика изборила да српски буде и хрватски". Подсјетио је и на дешавања протеклих деценија, која су даље уситнила српски језик, а до којих су довели квази интелектуалци који немају ни осјећаја ни знања потребних за стандардизацију језика.

– Када се говори о језику треба јасно говорити само о њему, јер језик увијек води душу ка истини. Морамо да водимо рачуна шта се подразумијева под језиком, и када о њему говоримо да говоримо као о јединственом систему. Но, површно говорење и незнано писање о језику удаљава нас од битне ствари: поријекла језика, и шта за нас значи што посједујемо српски језик и његове предисторије - наводи Милић. На крају закључује: "Суштина је дакле у језичкој садржини, а не у преименовању језика".

Својим прозним, као и поетским остварењима, прилог вечери дали су књижевници Трипко Драганић, Андрија Маркуш, хаџи Радован Радовић, Радомир Милић, Вукић Гаро Брајковић, Слободан Бећо Дошљак, Никола Ненезић, Милојка Јововић и Олга Дабовић.

Ж.Ј.