Сценаристкиња и драмска списатељица Маја Тодоровић може бити више него задовољна успјехом који је постигла прошле године. Као косценариста филма "Тома", ауторка награђиване представе "Нечиста крв", побрала је више него позитивне критике, а све је то дошло послије успјеха филма "Ајвар", учешћа у креирању успјешних ТВ серија "Дуг мору 2", "Жигосани у рекету"...
Ова Новљанка са београдском адресом (и Сплитом као мјестом рођења), не занемарује земљу и град гдје је порасла, а Црна Гора се често појављује у њеним објавама на друштвеним мрежама у коментарима, мислима. Наравно, Црне Горе има и у њеним пројектима, каже ауторка представе "Шћери моја", "Кинез", "Његош за почетнике".
– Управо радим на једном тексту за ЦНП, на позив директора Марка Баћовића. Такође, и са младим редитељем Ђорђем Војводићем радимо на једном филму. Добили смо на конкурсу средства за развој сценарија, тако да нас двоје планирамо даље кораке. То ће бити његов дебитантски дугометражни филм. Одлучили смо да се бавимо темом несвојственом за прве филмове, биће то нешто сасвим другачије. Веома дуго се држимо те приче и годинама покушавамо да је спакујемо, па смо одлучили да то буде цјеловечерњи филм, другачији од онога што сад доминира у црногорској кинематографији.
• Прошла година је била веома успјешна, ту је представа "Нечиста крв" Народног позоришта у Београду, али прије свега филм "Тома", који је оборио све рекорде гледаности?
– Филм "Тома" је вратио вјеру у филм свима онима који су мислили да је с филмом и биоскопом готово, па су се у ове двије протекле године пребацили на телевизију, платформе, Netflix и остало. "Тома" је доказао да људи и даље желе да иду у биоскоп и да су нам потребни филмови који емотивно помјерају, што сматрам највећим успјехом овог остварења. Мој успјех је у томе што сам успјела, заједно са Драганом Бјелогрлићем и Зораном Лисинцем, да једну комплексну причу о комплексном јунаку као што је Тома Здравковић, испричам на тако емотиван начин. Суочили смо се с питањем зашто је за симбол једног времена изабран баш пјевач, али није битно за филм шта је он био, већ шта он као јунак симболише у начину живота једног времена, које је другачије од овог у коме живимо.
• "Тома" је само наставио успјешан низ који сте започели са филмом "Ајвар" који је, такође, вратио гледаоце једном, код нас дуго занемареном жанру, филмској драми?
– "Ајвар" као и "Тома", дира у неке емотивне нити. Распад брака двоје људи који протиче мирно, без свађе, тихо, у којем су јунаци ове драме свјесни да се љубав напросто угасила. То су неке ствари које не изговарамо често, јер ми одрастамо на ономе "живјели су дуго и срећно до краја живота", а овај филм нам приказује да није тако лако живјети срећно до краја живота. Сматрам да су реалност и емотивност особине овог филма који је омогућио да га публика тако радо гледа.
• Све што смо видјели са Вашим потписом свједочи о томе да је Ваша идеја водиља емпатија?
– Можемо свашта да занемаримо, али ако заборавимо емпатију онда се све руши. Нема онда више функционалног друштва, већ све почива на себичлуку, егоистичном "ја", а то је суров свијет у којем не бих вољела да живим. Јер, ако немамо однос према другом и не можемо да саосјећамо, онда је свијет, умјетност посебно, бесмислена. Читава умјетност је заснована на потреби да саосјећамо с оним што гледамо и да нас то доводи до катарзе. На томе је изграђена цијела драмска традиција. Оног тренутка кад "укинемо" емпатију све губи смисао.
• Који пројекат највише говори о Вама, који је најличнији и најближи Вама?
– Драма "Кинез" је нешто најинтимније што сам написала. А са глумцима подгоричког Градског позоришта тај текст добио је прави смисао. Тешко се одлучити јер то што пишете су као нека дјеца, све их волите па не можете рећи шта вам је мање или више драго. Али, наравно, постоје ствари које ме занимају, и оне које су посао. И "Ајвар" и "Тома" су ми веома лично важни, јер сам ту пронашла нешто што ме интимно занима. То исто могу рећи и за представу "Нечиста крв". Увијек се трудим, шта год да радим, да пронађем неки угао који је за мене важан - не мора да буде лично везано за мене, већ нешто што ми је битно да се чује и да се исприча. То је почетак без ког не могу да кренем даље. Ако не знам зашто нешто радим немам представе гдје треба да стигнем.
• Пишете за позориште, филм и телевизију. Постоји ли разлика писања за ова три медија?
– То је исти принцип - а то је да морате да поставите причу, ликове, догађаје и наравно, радњу. Филм даје већу слободу у причању, у сликама, у смислу да неке ствраи могу да се покажу поступцима и кадровима. Позориште нема ту врсту могућности, а у посљедње вријеме, да би се проширио тај простор, доста се користе други медији, и све се чешће ти умјетнички видови претапају. Телевизијске серије су посебна врста изазова. Оне трају дужи временски период, минимум осам сати причања прича, и у суштини по томе можете видјети да ли та серија, односно прича, има материјала и каквог.
• Шта мислите о хипер продукцији ТВ серија у региону? Најчешће је ријеч о темама везаним за криминал и подземље, док је драмски жанр поприлично занемарен.
– То је проблем скоро свих земаља на Балкану. Умјесто да детектујемо наше проблеме и окренемо им се, ми европске и свјетске трендове покушавамо да препишемо код нас. По мени то је веома проблематично и осјећа се нешто лажно у тим серијама и филмовима. А, ми имамо толико својих драма и проблема. Вољела бих, кад већ постоји оволика хиперпродукција, да имамо више могућности да причамо своје приче, наше болне теме. А ми се и даље тога не дотичемо.
• Да ли имате неки сценарио у фиоци који је написан по Вашој замисли?
– Не иде тако лако, јер борба за расподјелу пара за филмове и серије је велика - то вам је "мала бара, много крокодила". Не могу да дођем и кажем: имам сценарио, а они ми дају новац. Велика је борба за за новац. Ненормална хиперпродукција изазива огромну количину материјала који је бесмислен, на који се по мом мишљењу бацају паре - нити је гледано, нити квалитетно, па се логично намеће питање зашто се то снима. Нестала је селекција на нивоу квалитета и потребе тржишта, него се више ради по критеријуму ко има бољу везу да заврши шему за паре.
С.ЋЕТКОВИЋ
