Монодраму "Соулфуд" глумца Црногорског народног позоришта Славка Калезића публика седмог издања Манифестације камерних драмских остварења - МАКАДО могла је погледати прексиноћ у сали Додест КИЦ "Будо Томовић". Монодрама "Соулфуд" је комплетно његов ауторски пројекат, а инспирисан је истоименом прозом Жане Полиаков. Представа је премијерно изведена прошле године, с великим успјехом. А, аплаузи прексиноћ, који су Калезића враћали на сцену у неколико наврата, потврдили су да се допао и публици МАКАДО-а.
Комад „Соулфуд” из женског угла сагледава збивања и стања у нашој свакодневици, дотичући се различитих актуелних тема. Највише оних које третирају још увијек отворен проблем еманципације жена, њиховог ослобађања од стега и задатих друштвених улога. Али, "Соулфуд" прича и о томе како се људи уопште требају ослободити баласта материјалног и предрасуда, лицемјерја, и на тај начин остварити своју, аутономну, личну причу и тако и себе и друге учинити срећнијима. Калезић је све то упаковао у форму која није једног строгог жанра, и гдје до изражаја долази његова опредијељеност за мултимедијални умјетнички израз, што, очигледно изазива не само позитивне реакције, већ и интеркацију с публиком.
Зато не чуди што сценографију чини цвијет лотоса, који је, каже Калезић, симбол чистоте, прочишћења, слободе, доброте. Уједно, додаје, његова симболика и енергија доприноси и атмосфери цијеле монодраме, која је тако на неки начин добила и освијешћени амбијент, у склопу цијеле приче.
– Поносан сам како је ово све заживјело, профункционисало. И увијек сам послије играња ове представе у предивном стању, јер је за мене свако њено извођење прочишћење - каже Калезић, додајући да су га позитивне реакције публике, међу којима је било много његових колега, заиста учиниле срећним.
Представа је његов комплетан ауторски пројекат, и поред адаптације текста, драматизације, режије, глуме, користи се и покретом - плесом, пјевањем, визуелним и звучним ефектима. То му је, каже, послужило да "сат времена невјероватних тема, надогради, да буде животно". Глумачка средства, додаје, тако су у функцији приче.
– Суштина је прошчишћење, ослобађање, слобода коју морамо сами призвати. Нема много људи који су остварили потпуну слободу данас. Сви зависе од нечега. Морамо да нађемо метод како бисмо се осјећали слободније у животу. Јер, не може се остварити апсолутна слобода. Живимо у времену када људи испуњавају туђа очекивања, а не своја. А, ово је прича и о томе - истиче Калезић.
"Соулфуд" је, додаје умјетник, и прича о љубави према човјеку уопште, а коју он свакодневно "практикује" кроз свој умјетнички рад.
– Умјетност је за мене начин живљења, не само посао од којег ја зарађујем за живот. То је константан рад на самом себи, а како бих био бољи човјек. Мислим и да сви људи у другим професијама би могли да нађу тај концепт. Нажалост, не проналазе га јер се баве другима. Не завидим другима, него се радујем с њима - истиче Калезић.
Ж.Ј.
