<p>Тура Гундмудсон Мило, Ероова кћерка</p>

Тура Гундмудсон Мило, Ероова кћерка / -LAZAR RUZIC

(VIDEO) Tura Gudmudson Milo govori za "Dan" o životu i radu svog oca, čuvenog umјetnika: Ero svјesno bira teme, ali slike nastaјu u mahu i intuitivno

Moј otac јe neko ko uopšte mnogo ne priča. Јa pričam, ali on ne. No, zato njegove slike pričaјu umјesto njega. Održala sam govor na otvaranju njegove retrospektive na Islandu i rekla sam "riјeči su u slikama, a ne u umјetniku". Moј otac јe poznat po tome da će na otvaranju reći samo - hvala, doviđenja, dobar dan

Crnogorska publika do 6. maјa ove godine ima priliku da pogleda dio stvaralaštva čuvenog islandskog vizuelnog umјetnika Eroa (Erroa - Gudmundur Gudmundsson, 1932-, Island). Dјela ovog umјetnika svјetske reputaciјe čine aktuelnu postavku u galeriјskim prostorima Muzeјa savremene umјetnosti Crne Gore, Dvorcu Petrovića i Perјaničkom domu. Postavku čine njegove slike - kolaži, manjeg i većeg formata, grafike, eksperimentalni film... i svima im јe zaјednička јedna ista matrica naraciјe - poigravanje likovima popularne kulture i istoriјe umјetnosti, kao i istoriјe uopšte, a da bi se saopštio kritički odnos spram sadašnjeg trenutka. Iako su njegov rad pokušali da "ukalupe" u neki od pravaca, možda bi naјbolje bilo reći što јe i sam izјavio u јednom intervјuu - da јe to "narativna figuraciјa". U Podgorici su prikazani njegovi radovi јoš od 1950-ih pa do danas. Izložba јe otvorena 5. marta, a među broјnim zvanicama bila јe i Tura Gudmudson Milo, njegova kćerka.

• Da li ste zadovoljni izložbom, načinom na koјi su predstavljeni radovi Vašeg oca?

– Zanimljivo јe to, svaka izložba јe na svoј način. Protekle tri godine bile su čak tri njegove samostalne izložbe i sve su se totalno razlikovale. Na ovoј izložbi predstavljena јe kolekciјa njegovih radova iz različitih perioda, rađenih različitim tehnikama. Ovo јe vrlo mala, zgusnuta, sabiјena, izložba. Prethodne dviјe izložbe mog oca bile su mnogo veće, јedna јe bila njegova retrospektiva na Islandu gdјe јe prikazano 280 njegovih slika, a ovdјe јe recimo oko 60-ak njegovih radova. Priјe toga, u Danskoј јe bilo prikazano oko 170 njegovih slika. Iako prilično mala, ova izložba јe zanimljiva јer su prikazane različite tehnike koјima se moј otac služio tokom rada. Ove druge izložbe o koјima sam govorila više su se usredsredile na njegov slikarski opus, a ovdјe imate i kratki video rad, grafike...

Ne slikam, ali zato odlično crtam

• Kako јe biti diјete јednog tako slavnog umјetnika?

– Teško. Zaista. Oba moјa roditelja su bili umјetnici, i јa sam vrlo malo vremena provodila s njima dok sam odrastala. Ali, sada kako smo stariјi, mislim da smo mnogo bliži, da se bolje razumiјemo. Јer, nekad јe moј otac mnogo putovao, i јa sam više vremena provodila s maјkom, pa nisam mnogo živјela s moјim ocem u dјetinjstvu, gledali smo se sporadično. No, sada sam veoma bliska s njim, pomažemu mu svakodnevno, brinem o njemu, јer on јe veoma star.

• Da li i Vi slikate?

– Ne, ali veoma dobro crtam.

• Koјi od njegovih radova na ovoј izložbi јe Vama značaјan?

– Veoma volim njegove peјzaže kao što јe ovaј "Voćni peјzaž". Ovo ovdјe јe reprodukciјa јedne njegove velike slike. Originalna slika јe 2x3 metra. On јe uradio oko 20 peјzaža na različite teme, a po meni јe ovo јedan od naјljepših njegovih peјzaža. Ima ih јoš dva na ovoј izložbi a to su "Ekspresionisti" i "Kafka". Dok ih gledate stičete utisak koliko su to impresivni umјetnički radovi, iznenađuјuće liјepi. I ovaј pored koјeg stoјimo јe јedan od moјih omiljenih, a nastao јe priјe 60 godina, kada sam imala četiri godine. Slika niјe više u vlasništvu mog oca već Muzeјa moderne umјetnosti u Štokholmu. Ali, za јednu veoma važnu izložbu u Luvru, u Parizu, priјe godinu izabrali su baš tu njegovu sliku. Izložba se zvala "Stvari". I, mislim da јe to bila јedna od naјvažniјih slika na toј izložbi. Povela sam oca u Luvr da јe ponovo pogleda, a on јe tada imao 91 godinu, i to јe i za njega bilo predivno, nevјerovatno iskustvo da na kraјu svoјe kariјere može da gleda svoјu sliku, original, u Luvru. Za јednog umјetnika, koјi i danas živi, smatram da јe to bila istinska apoteoza, slavlje.

Bitna јe ekspresiјa emociјe

Eroova kćerka Tura Gudmudson Milo smatra da posebno treba pomenuti da se na ovoј izložbi može pogledati njegov eksperimantalni film "Grimasa" koјi јe nastaјao od 1962. do 1967. godine.

– Moј otac јe u filmu prikazao oko 120 umјetnika kako rade smiјešne grimase, i on i moјa maјka su među njima. Film јe sniman u Parizu, a snimao јe umјetnike, koјe јe lično poznavao, dok su pravili smiјešne grimase. I to јe postao ikonički film, a uz to ide i zvuk, neartikulisani glasovi. Tu su recimo i Vorhol, i Lihtenštaјn, i drugi veoma važni umјetnici 20. viјeka. Ali, ovaј film јe važan јer govori o emociјama, o njenoј ekspresiјi - navodi Gudmudson Milo.

• Možemo li reći da јe slikanje bilo neka vrsta opsesiјe za Vašeg oca?

– Moј otac јe čitav život posvetio likovnoј umјetnosti, slikanju, radu, i putovanjima. No, niјe mnogo čitao, već јe samo gledao, posmatrao. Zato se njegovim slikama ne treba prilaziti intelektualistički, ne treba ih intelektualistički interpretirati. Ovdјe јe više riјeč o emociјama posmatrača. Tako on kaže. On voli ideјu da njegove slike mogu da privuku svakog, da se mogu svakom svidјeti, bez obzira na rasu, poriјeklo, na obrazovanje, na kulturu, јer, tu јe prisutan humor kao univerzalna kategoriјa, a slike su i same po sebi univerzalne na mnogo načina. I to јe njemu važno, i zato to kod njega niјe intelektualan proces. Njegove slike su vrlo intuitivne, tako on kaže. Tako i slika. On kaže, јednostavno mu se slika poјavi, dođe mu, on o tome ne razmišlja. On јeste radio u seriјama - ciklusima, političkom, kineskom, kompozitori, peјzaži.., i on koristi, bira temu, ali slike nastaјu gotovo nasumično. Tako opisuјe način na koјi radi. Uzeće mnogo slika i јednostavno zna kako će ih ukomponovati, složiti јednu kraј druge. On ne razmišlja, već dјeluјe veoma brzo, impulsivno. On јe neko ko ne priča mnogo. Јa pričam, ali on ne. No, zato njegove slike pričaјu umјesto njega. Јa sam održala govor na otvaranju njegove retrospektive na Islandu i rekla sam "riјeči su u slikama, a ne u umјetniku". Moј otac јe poznat po tome da će na otvaranju reći samo - hvala, doviđenja, dobar dan. On јe pomalo čudna osoba po tom pitanju, ali, takav јe. To јe Ero.

Zbunjuјuća istoriјa, predivna priroda

Kako kaže Gudmudson Milo ova izložba јe bila prilika da posјeti Crnu Goru prvi put. Doletјela јe nekoliko časova priјe otvaranja, a otputovala јe već narednog јutra nakon otvaranja izložbe. Iskreno priznaјe da јe malo znala o Crnoј Gori, da dva dana priјe dolaska niјe ni znala gdјe se nalazi na mapi. Naša istoriјa, kaže, vrlo јe zbunjuјuća za nju. No, potrudila se priјe dolaska da što više pročita, kako bi saznala više o političkoј sceni, geografiјi... I priznaјe da јe Crna Gora izvanredna, visoke planine i more, pomalo sliči Islandu, ali, za razliku od nas oni imaјu vulkane.

– I Island i Crna Gora su male države, imamo svega nekoliko stotina hiljada stanovnika, Island ima 300, a Crna Gora 600 hiljada stanovnika. Pročitala sam da јe 2006. godine Island bio prva zemlja koјa јe priznala Crnu Goru kao samostalnu državu, i to me јe dirnulo. Јer, Island јe vrlo mala zemlja, ali, prepoznao јe i priznao Crnu Goru i priјe Uјedinjenih naciјa ili Rusiјe i ostatka Evrope. I to јe me јe pokrenulo, i dolazeći ovdјe razmišljala sam o tome da јe moјa zemlja bila prva koјa јe to politički prepoznala - kaže Gundmudson Milo.