Поводом 200 година од рођења Фјодора Михајловича Достојевског у Црногогорској академији је одржан програм - омаж, у оквиру којег су дјело великана руске и свјетске књижевности освијетлили, из свог угла и сфере интересовања ванредни члан ЦАНУ проф. др Синиша Jелушић и Димитриjе Поповић, инострани члан Академије.
Критика тумачења Достојевског постоји већ 160 година, односно и у вријеме кад је овај писац увелико стварао, примјетио је Јелушић. Нема књижевника који је више утицао на ток руске и свјетске литературе и умјетности уопште од Достојевског, рекао је Јелушић подсјећајући на Маљевича, Тарковског, Ларису Шепетко и друге ствараоце, "који у суштину свог постојања постављају она питања - вјечна или питања човјекове егзистенције, посебно тајне поријекла зла и добра, слободе, и највишег бића - Бога, попут великог писца".
– Питање Бога у његовом дјелу разлог је што су много филозофи поставили Достојевског у сам врх развоја руске метафизике хришћанске филозофске мисли. Исто тако, нема никакве сумње да је Достојевски утицао на потоње филозофе најплоднијег периода руске друштвене мисли - тзв. "сребрног вијека руске културе", међу којима је од мислиоца најпознатији Берђајев, који је рекао `да са Достојевским започиње нова ера у унутрашњој повјести човјека` – казао је Јелушић.
Само Ниче и Кjеркегор могу са Достојевским подјелити славу зачетника нове ере, рекао је Јелушић. Ками и Сартрсу Достојевског сматрали својим великим узором и претходником, подсјетио је он.
Истовремено не мали број хришћанских интерпретарора сматра Достојевског највећим хришћанским аутором.
– Дјело Достојевског, нема сумње, данас ништа мање него раније, показује се као отворено дјело. Дистиктивна структура његовог текста омогућује да се рано значење текста трансформише зависно од читаочевих рецептивних или духовних моћи. Од духовне структуре читаоца зависи тумачење и значење дјела Достојевског. Чини се да у случају Достојевског у много већој мјери уносе се атрибути читаоца, што чини да ће дијало трајати и даље. А то је највише до чега у својој вриједности може доспјети једно књижевно дјело – закључио је Јелушић.
Мислећи на Достојевског често размишља о "трагедији генија" и чињеници "да је тешко и свеобухватно проникнути у у суштину великог дјела", казао је Поповић.
Говорећи о свом диприху он је указао на његову бинарност условљену питањима добра и зла, односно бога и демона, којима се Достојевски бави у свом дјелу. Како је казао, "Достојевски је цијело вријеме негирао Бога да би га стално потврђивао".
Осврђући се на питање љепоте у дјелу Достојевског наш сликар је казао да је она у дјелу руског писца била полигон за сукоб ђавола и бога.
Уводну ријеч одржао је академик Зувдија Хоџић.
