Како је истакнуто током разговора споменици и споменички комплекси на тлу Црне Горе, као и у осталим дијеловима бивше СФРЈ пројектовани су и реализовани као сјећање на жртве НОБ, као и социјалистичку револуцију током Другог свјетског рата. Самим тим, као уопште и сви споменици, нијесу могли избјећи политичку и идеолошку конотацију. Но, како је навела др Стаматовић Вучковић, у Црној Гори, за разлику од неких бивших југословенских република, споменици из социјалистичког периода нијесу доживјели намјерно уништавање посљедњих деценија, иако зуб времена чини своје. У посљедње вријеме, неки од њих су конзервирани. Као један од разлога зашто у Црној Гори нијесу уништавани, па су чак и одржавани, лежи у чињеници да је то и питање континуитета позитивног односа локалне заједнице према том времену. Књига је иначе, резултат истраживање др Стаматовић Вучковић, а које је опет дио регионалног пројекта.

Стаматовић Вучковић је навела и да је неопходна даља стратегиjа и визиjа државе и институциjа како би се они учинили видљивиjим и били на таj начин сачувани. Стаматовић Вучковић је нагласила и важност споменика као мjеста сjећања заjеднице, али и мjеста догађања и окупљања у новом времену, који не говори само о прошлости већ и о садашњости.

– Данас ми се чини битним улога споменика као активатора у јавном простору. То би, поред јаких порука, требала да буде њихова главна улога. Јер, они служе да генеришу и активирају јавни простор и подижу његов квалитет. Ако не подижу квалитет простора, онда они на мјесту гдје су постављени нијесу добродошли - рекла је др Стаматовић Вучковић, између осталог.

Ж.Ј.