Слобода је најважнија ријеч у људским правима. Сви имају право на говор, вјероисповијест, мишљење, кретање али и на образовно и културно уздизање. Друштво тежи томе да особама са инвалидитетом (ОСИ) омогући достојанствен и испуњен живот уз поштовање свих стандарда. Као што имају право на кретање, говор, лијечење и рад имају право и на уживање и на задовољење, поред примарних, и оних секундарних потреба. Данас се често чује крилатица ларпурлартизам (умјетност ради умјетности), а колико ОСИ могу уживати у умјетности у Подгорици било је питање за културне институције на територији главног града.
Културно информативни центар "Будо Томовић" дјелимично је прилагођен ОСИ.
– Имамо рампу, која се налази код степеништа за улазак у зграду. Она води до главне сале. Међутим, за одлазак ОСИ на први и други спрат немамо рјешење – наводи директорица КИЦ-а, Снежана Бурзан додајући да су написани пројекти за лифт, али КИЦ никада није имао новчана средства да их реализује.
- Пројекте шаљемо Главном граду тј. Комисији Главног града која нам одређује буџет. На њима је да прихвате или одбију – наводе они, објашњавајући зашто још увијек не постоји лифт који води од сутерена до врха зграде.
Из Удружења младих са хендикепом Црне Горе (УМХЦГ) наводе да се пристпачност културним установама веома уско посматра и подразумијева постојање рампе или рукохвата, односно омогућавање физичког приступа објекту. Проблем представља то што се многе установе културе налазе у објектима који су заштићени као културна добра:
– Управа за заштиту културних добара одлучује о заштити културног добра, а ригидно тумачење прописа у пракси доводи до тога да се не одобрава реконструкција и адаптација објекта.
Поред самог физичког приступа приступачност подразумијева и доступност информација и садржаја:
– Наше установе културе морају предузети кораке да омогуће и материјале и информације на Брајевом писму, знаковном језику, у лако читљивим и разумљивим форматима и тиме их свима учине једнако доступним - појашњавају из УМХЦГ-а.
Природњачки музеј Црне Горе је на добром путу. Иако су, како нам је казала директорица Наталија Чађеновић, њихове канцеларије у згради која је заштићено културно добро и чији улаз није прилагођен ОСИ, приступ изложбеној галерији је у потпуности доступан свима који су заинтересовани да је посјете:
– Распоред експоната и изложбеног материјала прилагођен је кретању ОСИ, тако да имају приступ цијелом садржају изложбе – наводе из музеја, присјећајући се да су прошле године организовали изложбу Природа на додир која је задовољавала све креитеријуме јер су експонати имали и звучна, и визуела објашњења, а могли су се и додиривати:
– За ту прилику смо увели QR код који је богату природну баштину учинио доступном свима. Скенирањем кода отвара се веб страница о том експонату са анимираним садржајем, видео и звучним записом – објашњавају закључујући да ће се њихова установа потрудити да у будућниости свака изложба буде прилагођена ОСИ у сваком смислу.
Јана ВУЈИСИЋ
*Текст jе обjављен у склопу праксе студената друге године студиjског програма Медиjске студиjе и новинарство Факултета политичких наука Универзитета Црне Горе
