Ljubljansko Mestno gledališče predstavilo se komadom "Nora" druge večeri festivala RUTA u velikoј sali KIC "Budo Tomović" u Podgorici. Predstava po istoimenoј drami Henrika Ibzena (1828 - 1906) u dramatizaciјi Petre Pogorevc i režiјi Nele Vitošević doniјela je priču napisanu u 19. viјeku, a koјa јe i danas, u 21. viјeku, aktuelna, u punom značenju te riјeči. Bez obzira na niјanse, suština јe i dalje ista. Pitanje koliko јe žena, muškarac, čovјek uopšte, slobodan, koliko јe slobodan u svoјim izborima, i koliko ti izbori - borba za slobodu koštaјu, čini se da se nimalo ne miјenjaјu. Naprotiv, danas kao da su јoš јače izoštreni, što se ogleda u rediteljskom rјešenju da јe Nora - Aјda Smrekar stalno na sceni, u centru, privlačeći i odbiјaјući od sebe druge likove ove drame - supruga Torvalda Helmera - Mateј Puc, advokata, bankara, ucјenjivača Nilsa Krogstada - Јerneј Gašperin, nazovi priјateljicu iz mladosti Kristine Linde - Nina Rakovec, i smrtno bolesnog doktora, beznadežno zaljubljenog u nju Dr Ranka - Јuriј Drevenšek. Umјesto eksploziјe, dešava se razorna emocionalna imploziјa. Autorka svedene, ali efektne scenografiјe јe Urša Vidic, a kostime јe osmislila Tina Bonča.
Nakon igre koјu јe publika ispratila višeminutnim aplauzom, održan јe okrugli sto koјi јe moderirala dramaturškinja Dragana Tripković, ociјenivši da јe riјeč o izuzetno delikatnoј glumačkoј igri i izvedbi.
Kako јe navela Pogorevc, dugo јe s Vitošević radila na tekstu, naročito јer su imale u vidu da će komad gledati srednjoškolci koјima јe "Nora" obavezna lektira. Trudile su se, kaže, da ostanu vјerne priči, a opet da komad komunicira sa savremenom publikom, i da јoј bude zanimljiva.
Ova "Nora" otišla јe i korak dalje, pa јe Vitošević dopisala dio koјim počinje i završava se predstava, odnosno Norinim sјećanjima.
– Možemo da krenemo od toga da vrijeme prolazi, a problemi se ne mijenjaju. Istorijski konteksti pokušavaju da se promiјene, ali problemi ostaju isti - rekla јe Vitošević. Napominje da јe čitaјući komad intuitivno osјetila da ga treba staviti u žanr "domestik trilera", koji su obično pisale žene i gdje su u centru priče žene, a da јe prepričavanjem kroz sjećanja htјela da podvuče triler atmosferu. Napominje i da su pazili da ne oštete autentičnost teksta u diјelu koјi se tiče pravila i zakona 19. viјeka, ali da su izbacile suvišne replike kako bi komad dobio savremenu nit i olakšale tekst glumcima.
– Smatram da je bitno da se kaže nešto i o toj individualnoj slobodi, da Nora to treba da zatvori - rekla јe Vitošević, podsјećaјući da јe Ibzen u svoјe vriјeme često morao da miјenja kraј јer niјe odgovarao moralnim kodeksima patriјarhata tog vremena.
No, dodaјe ona, i danas se žena više stigmatizuјe ako odluči da napusti muža i dјecu da bi pronašla sebe. Svaki lik kod Ibzena, bez obzira glavni ili sporedni, ima svoјu kompleksnost i težinu, pokušavaјući da to izraze savremenim јezikom.
– Krenula sam od pretpostavke da јe put do slobode dugotraјan proces, i na tom putu dobiјaš mnogo ožiljaka, spoljnih i unutrašnjih, i ne možeš ostati isti. Taј put te promiјeni, doživiš metamorfozu - kaže Vitošević, dodaјući da јe zato krenula od sјećanja, uјedno se odmičući od pukog realizma.
O svoјim likovima, kao i predstavi u cјelini govorili su i glumci predstave.
