Да ли со, једна од најчешће коришћених намирница, може да се поквари и да ли може да нанесе штету нашем здрављу?

Со спречава развој лоших бактерија – па како онда може да се поквари?

Овај чест састојак већина људи узима здраво за готово, а со се толико сматрала вриједном да су се у прошлости радници плаћали овом намирницом.

Со чува храну извлачећи влагу из ње, сузбијајући раст штетних бактерија и подстичући раст корисних бактерија – па зашто онда на паковању соли пише рок трајања?

Kривац није натријум-хлорид, већ се с њим мешају адитиви које неки произвођачи додају како би спријечили грудвање соли или како би додали храњиве супстанце у њу.

Јод, средства против грудвања и минерали у траговима у ружичастој, црвеној или црној соли могу да се временом разграде, али разградња не значи да је не можете користити, осим у случају да видите или осјетите мирис буђи – онда би требало да је баците.

То, међутим, не значи да би требало занемарити и со без адитива. Хигроскопска својства соли, односно способност упијања воде, чине је лошим кандидатом за држање на отвореном.

Она не само да може да упија влагу из ваздуха, већ може да упија и мирисе из кухиње, што се такође на саму со може одразити, па да она не буде више уза употребу.

Со би требало држати у херметички затвореној посуди и чувати на тамном и хладном мјесту.

Већина људи има и мале количине соли у сланицима, који се стално допуњавају. У том случају сланике треба редовно прати и добро осушити прије него што поново со ставите у њих.