Antibiotici se bore protiv štetnih bakterija koje izazivaju bolesna stanja, ali to nije jedina stvar koju ovi lijekovi ubijaju. Oni takođe uništavaju i takozvane dobre bakterije, neophodne za osnovne tjelesne funkcije, kao što su varenje i držanje štetnih bakterija pod kontrolom. Pošto probiotici dodaju korisne bakterije crijevima, uzimanje probiotičkih suplemenata dok ste na antibioticima postalo je popularna strategija za nadoknađivanje gubitka bakterija i održavanje ravnoteže mikrobioma crijeva. Novo istraživanje, međutim, pokazuje da bi ova taktika mogla biti neefikasna.
Istraživači su uradili 15 kontrolisanih studija koje su analizirale razlike u mikrobiomima crijeva 1.200 ispitanika koji su uzimali antibiotike s probioticima i bez njih. Tada je otkriveno da su ljudi koji su uzimali probiotike zajedno s antibioticima povećali raznolikost crijevnog mikrobioma za minimalnu količinu - samo 0,23 posto.
Te su istraživači zaključili da uzimanje probiotičkih suplemenata sa antibioticima nije uopšte uticalo na povećanje količine dobrih bakterija u crijevima, objavljeno je u časopisu BMC Medicine.
- Postoji nekoliko razloga zašto probiotički suplementi ne mijenjaju značajno sastav mikrobioma crijeva -kaže dr. Arik Alper, gastroenterolog i dodaje:
- Prije svega, nema dovoljno dobrih bakterija koje mogu da dospiju u crijeva da bi napravile veliku promjenu. Doze suplemenata obično nisu dovoljno visoke za početak, a želudačna kiselina može da ubije mnoge dobre bakterijske sojeve.
I ne samo kiselina, i sami antibiotici takođe mogu da ubiju probiotike koje uzimate kao suplementaciju. Probiotski suplementi takođe obično sadrže crijevne mikrobe koji se talože u tankom crijevu, ali velika većina crijevne flore kolonizuje se u debelom crijevu - objasnio je dr. Alper.
Ali to ne znači da nikada nije od pomoći uzimati probiotike u kombinaciji sa antibioticima.
- Najčešća i najkorisnija klinička indikacija za probiotike je prevencija dijareje izazvane antibioticima. Uopšteno govoreći, probiotici su bolji za dijareju, a ne zatvor. Čak i tada, međutim, probiotiski suplementi bi pomogli samo u određenim okolnostima - rekao je Alper.
Postoje samo dva probiotika koja bi bila korisna za ovu specifičnu indikaciju: gljivica po imenu Saccharomyces boulardii i, u manjoj mjeri, bakterija Lactobacillus rhamnosus, objasnio je on, piše 24sedam.rs.
Generalno je bolje uzimati probiotike iz hrane nego suplemenata, ističe za Health dr. Madhav Desai, gastroenterolog.
- Trebalo bi da se oslanjate na zdravu, prirodnu prebiotičku ishranu koja sadrži kombinaciju voća i povrća - rekao je on.
Fermentisana hrana kao što su jogurt, kiseli krastavci, kiseli kupus i hljeb od kiselog tijesta takođe su bogati probioticima.
