Да ли постоjи права љубав? Како да је препознамо? само су нека од питања са коjима се носимо током живота. Не постоjе универзални и готови одговори на ова питања, већ се кроз сопствено искуство упознаjемо са значењем ових осjећања, као и њиховим разликама. Како је казака Боjана Jокић Копитовић, психолог и психотерапеут у едукациjи, прво треба да знамо да направимо динстинкциjу између љубави и заљубљивања, као два опозитна осjећања.
– Када се у неког заљубимо, имамо тенденциjу да обожавамо особу и да jе перципирамо као наjпривлачниjу, наjпаметниjу и наjиспуњениjу особу на свиjету. А да ли jе заправо тако?! Већина људи има увjерење да jе заљубљеност она почетна, веома страсна и интензивна фаза љубави, након коjе слиjеди смирениjа и дуготраjниjа фаза. Како са погрешним увjерењима расту и очекивања, после одређеног времена долази до фрустрациjа, осjећаjа разочараности, затим и углавном до прекида односа. Како jе доживљаj заљубљености приjатниjи, људи желе да су што дуже заљубљени, по могућности траjно. Када осjете да се њихова заљубљеност смањуjе и да се "хладе", тада сматраjу да престаjу да воле тако да траже неког новог ко ће им поново пробудити осjећање заљубљености. Можемо рећи да заљубљеност представља резултат идеализациjе особе – каже Јокић Копитовић.
Она истиче да је често мотив у описима романтичне љубави потреба да се буде исти са партнером.
– Међутим, када разлике све чешће крену да излазе на површину, када jедан од партнера крене да истражуjе различитости или покушава да изрази своjу индивудалност, често се однос или почне распадати. Разлике се доживљаваjу као велике приjетње, с обзиром на почетна очекивања, изграђена на основу идеализациjе партнера, па партнери или напуштаjу однос, или покушаваjу да натjераjу ону другу страну да се прилагоди. Однос би требало градити на заjедничким интересовањима и сличним животним увjерењима. Љубав долази тек кад завршимо са заљубљивањем, односно идеализациjом партнера и видимо га jасно у свим његовим боjама, са свим његовим врлинама и манама. Тада одлучуjемо да ли ћемо партнера да волимо или идемо даље за потрагом – рекла је Јокић Копитовић.
Јокић Копитовић истиче да је важно знати да и заљубљеност и љубав пролазе кроз разне фазе и искушења. Она објашњава како да препознамо љубав.
– Љубав огледа у квалитету и траjности односа. Квалитет и траjност односа могући су ако љубав дише, кроз узаjамно поштовање и повjерење, ако у њоj има простора за различитост, ако се миjења, еволуира, ако се jавља у новим и новим облицима и ако смо ми, као поjединци у стању да се, мање више носимо са фрустрациjама, свакодневним изазовима различитости. Способност за зрелу љубав jе сложена и развиjа се током читавог живота. Зачеци те способности вежу се за наjраниjи однос између маjке и дjетета. Развоjно гледано, дjетету jе потребна његуjућа, брижна, саосjећаjна и разумиjеваjућа особа, коjа препознаjе његове потребе, те разумиjевањем, прихватањем и сопственом љубављу учи диjете да ствара капацитет и почиње да развиjа способност за љубав. Ти први мjесеци, па чак и током интраутериног развоjа, кроз однос са маjком, и касниjе, начин на коjи она перципира љубав и пружа дjетету представљаjу темељ самољубави према себи – каже Јокић Копитовић.
