Добитник овогодишње награде „Златна значка”, коју додјељује Република Србија за изузетан допринос у култури, је Саша Зејак. Награду му је уручио Арно Гујон, вршиоц дужности директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону.
Саша Зејак је доктор економских наука и доктор наука безбједности, са 15 стручних звања и међународно признатом новом научном теоријом, представљеном у Риму на Евроазијској конференцији науке под називом „Нове економске теорије: Искуствени монополи концепт и теоријске поставке”. Зејак је између осталог и фронтмен рок групе „Визант” која је објавила четири званична албума, чија је тематика у потпуности прожета православном српском историјом и вјером.
Златна значка Србије је трајан облик признања и додјељује се од 1976. године за несебичан, предан и дуготрајан рад и стваралачки допринос у ширењу културе. Златну значку додјељују Културно-просветна заједница Србије и Министарство спољних послова Републике Србије, док је Покровитељ Министарство културе и информисања Републике Србије. Предлоге за додјељивање Златне значке могу дати: културно просветне заједнице, културни центри, умјетничка удружења и савези, као и сама Културно-просветна заједница Србије.
На сједници жирија за додјелу Златне значке Културно-просветне заједнице Србије одржаној 1.09.2021.године донијета је одлука да Златну значку прими др Саша Зејак, на предлог проф. др Елизабете Ристановић – која је један од водећих експерата у свијету из области безбједности и билогије. Жири, на чијем челу је био истакнути српски књижевник Милован Витезовић донио је једногласну одлуку да се Златна значка додијели и Саши Зејаку из Никшића. „Визант” је са својим албумом „Небо орлова” добио признање читалаца највећег „хеви метал” портала у региону, за најбољи албум Србије, Црне Горе и Републике Српске у 2019. Години. Визант је такорећи опјевао све битне теме српског народа и то по више пута, од Косова и Метохије, Републике Српске, Српске Крајине, Македоније, Црне Горе, Јасеновца… па све до историјских коријена везаних за Александра Македонског, Цара Стефана Душана и Милоша Обилића. Визант је снимио и прву пјесму о одбрани светиња у Црној Гори „Сачувајмо храмове (Земља Његошева)” коју је одсвирао и отпјевао са својим сином, Николајем Зејаком. Саша Зејак је учествовао и на снимању два албума црквеног појања док је дуго година био чтец и појац Саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу.
У свом предлогу проф. др Ристановић истакла је да јој је задовољство што може да доприносе просвјети, науци и култури Републике Србије и свесрпског простора, и да предложи за лауреата респектабилне награде младог и даровитог ствараоца из Црне Горе, доктора економских наука и наука безбедности, пјесника, народног трибуна, племенитог човјека, часног и честитог Србина и Славјана.
– Његова непресушна стваралачка снага и неисцпрна радна енергија га је после економије, усмјерила на страну мултидисциплинарног сагледавања наука безбједности, а пандемија, која се назирала, учврстила га је у увјерењу да баш у овој области настави своје академско усавршавање које га је довело до финализације докторске тезе коју је недавно успјешно одбранио у Београду. Зејак је увидио одавно да бавити се академским и научним радом значи писати и остављати свјетлећи траг у главама оних који језик науке разумију, што је резултирало објављивањем више научних и стручних радова – истакла је Ристановић.
Ристановић је истакла да је Зејак коаутор два уџбеника за студенте из области Међународне економије.
– Кандидат је својим радом и непрестаним самопрегорним усавршавањем, не марећи за балканске сујете које успјех не праштају лако, досегао зените своје струке и постао име које се препознаје и с поштовањем изговара широм Црне Горе, посебно у стручној и привредној сфери, гдје је 2006.године фирма коју је водио добила низ значајних признања. Он је државни ревизор, судски вјештак, овлашћени процјенитељ, екстерни евалуатор за систем менаџмента континуитетом пословања и још много тога. Тешко је побројати која га стручна одличја красе, али оно најважније је да је велики човјек и истински хуманиста. Свестрани је интелектуалац и визионар, који надасве душом љуби свој васколики род, наше свето Косово, Метохију и славјанску Русију, од дјетињства је свој дар претакао у умјетност ријечи, па тако његов укупни животни опус чине богатијим и два романа, три збирке пјесама и двије филозофске политикологије друштва. За свој књижевни рад добио је више награда и признања, од којих се издваја она са Београдског сајма књига, као и прва награда на Међународном поетском конкурсу посвећена вожду Карађорђу Петровићу, као и награда за баштињење српског књижевног језика добијена у Пожеги – наводи Ристановић.
Она је истакла да овај екстраординаран човјек, који има и црквени чин, својим животом и радом свједочи истиност ријечи владике Рада да прегаоцу Бог даје махове, па се успјешно остварио и на музичком пољу, као фронтмен никшићке групе „Визант”, у специфичном жанру црквеног рок појања препознатљивом и јединственом на подручју Црне Горе, Србије и Републике Српске.
– Његове пјесме бодриле су народ у ходочашћу за одбрану светиња. Он у свом бићу носи немјерљиву изворну снагу, али и стални неугасиви подстицај да ту снагу непрекидно увећава и каналише. На таквим основама стекао је велика знања и по количини и по разноврсности. У свом походу, та примордијарна снага коју кандидат посједује не гледа на цијену, ризике не уважава и наликује радозналости Хемингвејевих леопарда на животу противним, суровим врховима Килиманџара. Почаствована сам што могу да предложим Сашу Зејака за лауреата овог престижног признања потпуно сигурна да ће, ако добије заслужено признање, исто одмах даровати своме српском роду и свим добрим људима који дијеле вриједности које он искрено промовише својим радом, као и да ће то бити вриједан подстицај његовим сарадницима, бројним познаницима и пријатељима у очувању етничког и духовног бића свога народа на свим просторима на којима битише и у искушењима са којима се бори. Овакви људи су нам данас потребнији, више него јуче. Нама преостаје да не учинимо ништа што ће им кораке успоравати и снагу одузимати. Живјели ствараоци – закључила је Ристановић.
