- Великан Сава Владиславић коријенима је био везан за Херцеговину и Боку. Овај дворски савјетник и царски дипломата, путописац и велики добротвор, никада није заборавио своје поријекло, казао је у име града домаћина Мирко Мустур, потпредсједник Општине Херцег Нови, и подсјетио на Владиславићев значај кроз историју а посебно када је ријеч о успостављању руско-црногорских односа у првој половини 18. вијека.
- Током читавог живота помагао је православне манастире широм Балкана, прије свега у свом родном крају. У знак захвалности и сјећања, у Херцег Новом му је 2014. године постављен споменик. Ово обиљежје не налази се случајно на прочељу цркве на Топлој, јер је чувени гроф био је донатор храма и своју мајку сахранио је на овом мјесту. Кроз личност грофа Саве Владиславића огледају се историја и бројне везе нашег и руског народа, казао је потпредсједник Мустур. Колико је гроф Сава био значајан у Русији у то вријеме, и за српски народ уз обале Дунава, толико је био важан и за овај наш крај, указао је архијерејски намјесник херцегновски протојереј ставрофор Обрен Јовановић, у име организатора Црквене општине Топаљско херцегновске.
- Уз све његове велике дипломатске мисије, и културно и умјетничко меценство које га је одликовало, грофа Саву је одликовало и то да је увијек носио отаџбину у срцу. Тако је велику бригу показивао за српско школство, и из Русије у Сремске Карловце слао прве учитеље и уџбенике. Оно што је такође важно нагласити јесте да је гроф Сава био чувар и заштитник православног светосавског предања. Једини је Србин који је подигао град с именом Светога Саве – Тројицкосавск на далеком истоку Русије, данашњи Кјахти у Републици Бурјатија у Руској Федерацији – у његовом средишту је била црква посвећена Светоме Сави Српском, казао је Јовановић.Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Републике Србије Арно Гујон је истакао да нам често говоре, ако желимо да постанемо свјетски морамо да се одрекнемо себе, својих коријена, идентитета, да заборавимо на своје претке језик и културу, историју, што је погрешно, јер како сматра, постаћемо тада изгубљени.
-Сава Владиславић је доказо да може и једно и друго, али под једним условом да не заборавимо ко смо и одакле смо и останемо вјерни себи и својима. То је једини услов да би могли да се отворимо другима. Двадесет први вијек који је доста турбулентан на нивоу идентитета нас обавезује да се сјетимо тих људи који су 350 година уназад успијели то да реализују, поручио је Гујон.
Др Горан Комар, је уз осврт на историјске чињенице везане за породицу Владиславић и историју тог доба, казао је да је гроф Сава први Србин исказан у дипломатској дјелатности великог руског царства и његових европских кореспондената.
- Материјално, али и духовно завештање грофа Саве Владиславића нигдје није тако величанствено сачувано као у Херцег Новом, о чему свједоче артефакти постављени на изложби, казао је коаутор изложбе Бранко Вукомановић, директни потомак славног грофа.Вукомановић је подсјетио на величину грофа Владиславића, његову финансијку и политичку моћ.Професор Дарко Танасковић, сматра изложбу љековитом и усмјеравајућом ка правим вриједностима.
К.М.