Укупна дуговања инвеститора за комунално опремање грађевинског земљишта износе 5.811.856 еура, подаци су Агенције за изградњу и развој Подгорице на чијем је челу Срђан Раичевић. Из овог предузећа објашњавају да су у питању укупна, а не доспjела потраживања, јер је Одлуком о накнади за комунално опремање грађевинског земљишта дозвољено плаћање у ратама - од 36, 60,120 и 240 мjесечних рата, зависно од врсте, намjене и величине обjекта. Због тога, како наводе из Агенције, дио обавеза доспиjева у наредном периоду.
– Против свих инвеститора коjи касне са плаћањем доспjелих обавеза, то јесте не поштуjу динамику из закључених уговора су покренути поступци, што пред надлежним судом, што пред jавним извршитељима. Такође, свим инвеститорима коjи касне са плаћањем уговорених обавеза, сходно динамици из уговора, обрачунавамо камату на кашњење по важећим стопама Централне банке Црне Горе. Напомињемо, да се уговори са инвеститорима не раскидаjу усљед неплаћања, већ се покрећу судски поступци ради наплате дуга – наводе из Агенције.
На одређеним градилиштима увелико се касни са завршетком радова, а из Агенције, објашњавају због чега је то тако.
– Са овом поjавом се суочавамо наjчешће приликом реконструкциjе обjеката изграђених приjе више година, у неким случаjевима и децениjа. На тим обjектима, главни проблем представља поjава подземних инсталациjа коjе ниjесу биле евидентиране у катастрима. Поjашњења ради, приjе израде проjеката, издаjу се катастри инсталациjа и услови прикључења, што jе дио документациjе на основу коjе се раде проjекти у коjима jе дефинисан обим посла, те се, у идеалним условима, могу утврдити рокови за завршетак обjеката. У ситуациjама када се поjаве инсталациjе коjе ниjесу биле евидентиране у катастрима, Агенциjа обавjештава jавно предузеће коjе газдуjе том врстом инсталациjа о проблему на обjекту. У сваком конкретном случаjу, након откривања таквих инсталациjа, доноси се заjедничка одлука, коjе техничко рjешење jе у зависности од теренских могућности и потребе усклађивања са другим инсталациjама могуће примиjенити, а након тога приступа проjектовању. Овакве поjаве изискуjу вриjеме за спровођенjе процедура, како за израду техничких решења и прибављање сагласности jавних предузећа, тако и за додатна средства за проjектовање и реализациjу додатних радова. Посљедица оваквих поjава jе наравно, измjена уговорених рокова за завршетак обjеката – кажу из Агенције.
Посебан проблем представља реконструкциjа саобраћаjница у коjима се постоjећа ваздушна мрежа за напаjање каблира, гдjе може доћи и до оспоравања од стране грађана да се поставе разводни ормари, са чиме смо се суочили на одређеним градилиштима, наводе из Агенције.
– Нериjетка поjава jе и то, да се од стране надлежних предузећа утврди да jе потребно извршити одређене интервенциjе на њиховим инсталациjама, што утиче на брзину реализациjе радова, али у коначном, утиче на побољшање квалитета конкретне мреже инсталациjа. У овом тренутку нећемо наводити градилишта на коjима jе дошло до ових проблема, jер радови на њима jош увиjек ниjесу завршени, те ће се приликом коначног обрачуна, узети у обзир све околности коjе су довеле до пролонгирања рока завршетка радова. Уколико буде неоправданог кашњења у завршетку радова, вршилац стручног надзора ће обрачунати уговорену казну, након сагледавања свих околности коjе су до тога довеле. Паушално одређивање „пенала“ могло би имати за посљедицу судске поступке са финансиjским посљедицама по буџет Главног града, те jе jасно, да се том поступку не може приступити на основу оцjена лаичке jавности – наводе из градског предузећа.