Црна Гора као чланица Свjетске трговинске организациjе и потписница ЦЕФТА споразума, ниjе у могућности да забрани увоз пољопривредних производа на црногорско тржиште, саопштили су из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде на чијем је челу Александар Стијовић. Захтјев да се нађе начина да се заштите од увоза испоставили су пољопривредници из Тузи који кажу да тренутно имају по неколико тона краставаца, пипуна, кромпира, а ускоро се очекује лубеница, лук, паприка...
Кажу да су очекивали да ће министарство ограничити увоз и тако омогућити пласман производа, али и организовати откуп. Како тога још нема истрајни су у томе да ускоро организују протесте.
Из Министарства су кажу, свјесни проблема, али у одговорима достављеним нашој редакцији нијесу представљена рјешења. Уздају се у туристичку потрошњу.
– Настоjимо да тренутне проблеме рjешавамо у духу споразума, кроз расположиве механизме, а доказиве елементе нелоjалне конкуренциjе на домаћем тржишту рjешавамо у складу са законима дефинисаним механизмима. Свjедоци смо примjедби домаћих произвођача да трпе штету због разних видова нелоjалне конкуренциjе. Примjећуjу се поjаве прекомjерног увоза одређених произвида, дампинга, на шта наши произвођачи jош ниjесу спремни да одговоре, ни квалитетом ни циjеном, односно постану конкурентни у односу на одређене производе из увоза. Jедан од ограничаваjући фактора када jе у питању пласман домаћих производа jесу квалитет и циjена. Конкуретност домаћих производа може расти само кроз jачање подршке подизању квалитета и увођењу стандарда, као и подстицањем произвођача на удруживање, како би оjачали своjу позициjу на тржишту. На то ћемо у наредном периоду ставити посебан акценат. Шанса за пласман домаћих производа jесте извоз на кућном прагу, кроз туристичку потрошњу – казали су из министарства.
Они су свјесни да је ситуација изазвана корона вирусом додатно изазвала поремећаj на тржишту и отежала како производњу тако и пласман домаћих производа.
– Почетком године смо увели привремену мjеру за помоћ складиштењу и повлачењу са тржишта вишкова кромпира, гдjе jе откупљено преко 700.000 килограма. Упућен jе предлог да се финансиjски помогне сектор производње млиjека будући да jе примиjећен раст у циjени одређених инпута што jе отежало производњу. За произвођаче коjи предаjу млиjеко мљекарама, као и за оне коjи врше прераду на газдинству, биће исплаћена додатна средства у висини износа коjи прихвати Министарство финансиjа, односно Влада – кажу из министарства.
Из министарства наводе да су кроз креирање развоjних политика у овоj години припремили агробуџетске мjере коjе ће дати развоjну шансу пољопривредноj производњи.
– Док се чека усваjање буџета, а онда и Агробуџета, министарство jе у сталном контакту са произвођачима тражећи начине да помогне у превазилажењу проблема. Покретањем механизма привременог финансирања, на мjесечном нивоу врши се исплата редовних обавеза произвођачима у оним секторима у коjима jе то приоритетно и неодложно. Овдjе се приjе свега мисли на сектор сточарства и на исплату премиjа за млиjеко – наводе из министарства.
У министарству кажу да је неусвајање националног буџета за 2021. годину условило кашњење у усваjању Агробуџета. Они истичу да ће све агробуџетске мjере, коjе ће се реализовати кроз буџет директно или кроз jавне позиве, биће у циjелости спроведене. Они апелују на све политичке субјекте да што прије усагласе ставове и усвоје буџет као апсолутни предуслов за даље одржање и развој црногорске пољопривреде.
Пољопривредник Жељко Милић, из Потхума, истиче да све државе имају одбрамбени систем да одбране производњу, осим Црна Гора. Он наводи да је најбоља варијанта да увозници и трговачки ланци имају договор да у шпицу сезоне, када има вишка производа, смање увоз.
– То функционише тамо гдје је држава јача од појединца. Код нас то није тако. Немогуће је ако нешто имамо квалитетније и јефтиније ми то увозимо из друге државе. Очекујем производњу за ову годину кромпира око 500 тона, купуса исто толико, лубенице 50 тона, пипуна 40 тона... Сада имам пипуна 10 тона из пластеника, али не могу да га пласирам. У шпицу сезоне, ако се не усвоји буџет, не смањи увоз, ми смо принуђени да изађемо на улицу – каже Милић.
Произвођач Зеф Дедвукај из Сукурућа истиче да министарство треба да прекине увоз, јер ниједан човјек из Албаније не долази да нуди производе већ наши трговачки ланци иду да их купују.
– Министар треба да разговара са њима да они купују наш производ и да им ми будемо приоритет. Влада може да направи такав компромис са трговцима. Могу се повећати и акцизе па им се неће исплатити да увозе. Има доста рјешења. Ја сам за компропис више него за протест. Ако га нема онда идемо на улицу – истиче Дедвукај. А.Д.
