Питање новог гробља у Подгорици наjбоље показуjе дугогодшњу лошу политику планирања у Црноj Гори, сматра Новица Митровић, предсједник коморе архитеката, оцјењујући градњу новог објекта на Ћемовском пољу чији је инвестор Главни град.
Гробље се на Ћемовском пољу гради се мимо Просторно-урбанистичког плана (ПУП) Подгорице и важећег ДУП-а Сервисно складишна зона са Ранжирном станицом. Град се позвао на Одлуку о постављању, грађењу и уклањању локалних обjеката од општег интереса и на основу тог документа је одобрена градња гробља. У односу на ПУП, као документ који у хијерархији планирања има ранг закона, поменута одлука је правни пропис нижег реда.
Изградња овог објекта од старта је постала предмет интересовања јавности јер је на Ћемовском пољу градско извориште. Потом се укључило предузеће Жељезничка инфраструктуре Црне Горе из којег тврде да се гробље гради по средини планиране ражирне односно станице за теретне вагоне. Та станица је планирана ДУП-ом Сервисно складишна зона са ражирном станицом. Градсњом гробља онемогућено ширење капацитета предузећа. Из Главног града тврде да је изградња свих фаза градског гробља предвиђена ван инфраструктурног жељезничког појаса.
– Неопходно jе нагласити да jе Просторно урбанистички план Главног града Подгорице до 2025. године урађен 2014. године и да jе jе ново гробље планирано на другоj локациjи. Посматраjући са формално-правног аспекта миjењање локациjе коjе се ослања на Одлуку о постављању, грађењу и уклањању локалних обjеката од општег интереса на териториjи Главног града jе легитимна. Међутим, уколико посматрамо са стручног аспекта, не можемо рећи да jе наведено позитивна планерска пракса. Планска документа би се требала поштовати. Поставља се и питање, зашто се доносе планови, уколико се они миjењаjу по ад хок принципу – рекао је Митровић.
Митровић наводи да је систем планирања у Црној Гори највећи кривац за овакве ситуације.
– Управо jе систем планирања у Црноj Гори наjвећи кривац за овакве ситуациjе, због чега и имамо хаотично стање у простору, и све више губимо простор као ресурс. Планови се генерално миjењаjу веома често, прилагођаваjу се инвеститорима, њихов квалитет jе на ниском нивоу, и то не утиче позитивно на стварање градова по мjери човjека. Планирање jе "жив" процес, градови се миjењаjу, миjењаjу се и развоjне потребе, и управо због тога планска документа имаjу велики значаj – казао је Митровић.
Новица Митровић каже да је проблематика утицаjа на животну средину, и утицаjа на водоизвориште коjе jе у непосредноj близини, питање за екологе, и стручњаке из те области.
