Ширење Далматинске улице, које подразумијева изградњу треће саобраћајне траке, и градња кружног тока на раскрсници са Булеваром Џорџа Вашингтона, могло би бити проблематично због остатке старе цркве али и гробља које је прије двије деценије било предмет заштитног археолошког истраживања. Остаци цркве пронађени су тих уз ивицу садашње саобраћајнице ка Блоку пет. На овом простору поред видљивих бетонских гробница постоје и оне направљене од камених плоча прекривених земљом.
Из Агенције за изградњу и развој Подгорице на чијем је челу Срђан Раичевић тврде да се гробнице налазе ван коридора предвиђених радова.
– Главним проjектом изградње кружног тока на раскрсници Булевара Џорџа Вашингтона и Далматинске улице и изградње додатне саобраћаjне траке у диjелу Далматинске улице, од Булевара Џорџа Вашингтона до Московске улице, ниjе предвиђено измjештање поменутих гробница jер се оне налазе ван коридора предвиђених овим радовима, што значи да не постоjе сметње у том смислу. На траси проширења диjела Далматинске улице постоjе нериjешени имовинско – правни односи у мањем обиму, а у питању је површина од десет квадрата, за чиjе потребе jе покренут поступак експроприjациjе пред Управом за катастар и државну имовину Црне Горе – наводе из Агенције.
Подгорички парох протоjереj СПЦ Предраг Шћепановић истиче да их Главни град није обавијестио о ширењу Далматинске улице, те да чекају 13. март када ће бити отворање понуда за извођача радова.
– Простор гдје је некада била црква смо покосили и отворили. Главни град нас није обавијестио. Сјећам се године када се ширила Далматинска кости су биле разбацане па смо их похранили у заједничкој гробници и планирамо то да урадимо поново ако и сада тако буде. Питање је како ће ширити улицу јер ту има нешто и наше земље, и шта ће бити ако се наиђе на остатке старе цркве. Она је близу садашње улице. Кад су рађена археолошка истраживана рекли су да је црква из периода од седмог до деветог вијека, јер је гроб неког владике уз олтар, а то је била карактеристика тога периода. Тада смо се обратили Заводу за заштиту споменика културе, чак смо били вољни да ми финансирамо истраживање, али они нијесу били заинтересовани за то. Тако да чекамо 13. март и тендер и да видимо шта ће Главни град да уради. Након тога би позвали Управу за заштиту културних добара да се све испита - каже Шћепановић.
Он наводи да се дио гробља води на Митрополију, а један на Главни град.
– Ово нам је много значајно гробље и та црква која је пронађена. То је потврда је да је Храм дошао на право мјесто и да није случајно ту – каже Шћепановић.
Археолог Предраг Лутовац казао је да је, када је рађена Далматинска улица, откривено преко 150 гробова који су обрађени, а посмртни остаци сахрањени у заједничку гробницу поред мале цркве.
– Испоштовали смо све законом прописане норме да се сачувају остаци покојника, да се адекватно сахране, а све то урађено је уз црквени обред. Урађена је и скица гдје су похрањене кости и све је нумерисано. Приликом истраживања видјели смо да се гробље простирало само испод старог пута. Преко пута нијесмо нашли трагове и објекти нијесу били на гробљима него само до улице. Куће су биле увучене, а на траси према њима није било ниједног гроба. Све што је нађено у гробовима је обиљежено и налази се у Центру за археолошка истраживања. Нађено је можда дугме од кошуље или појасна копча, не сјећам се, било је давно. Гробови су били су каменим конструкцијама. Кад смо отворили сандуке очистили смо скелет у потпуности, а ангажовани су и антрополози да извршимо све анализе, године старости скелета, да ли има физичка оштећења на костима, трагова болести... Сваки гроб има свој засебан гробни картон на којем су подаци у каквом је стању, године... Када смо отворили једну гробницу била је црна марама око главе покојнице. Нијесмо дирали рукама већ смо звали лабораторију у Беранама да узму узорке. Налаз је показао да је све стерилно и безбједно. Чим је марама нађена то су скелети из половине 20. вијека – каже Лутовац.
Он истиче да су неки скелети били старосне доби 70 или 80 година, јер како објашњава недостају им зуби, а десни су страсле.
– Било је средње старосне доби од 40 до 60 година са истрошеним зубима, до дјечјих скелета од 50 до 60 центиметара. Кад видите некроплу око Храма ми смо скинули неких 30 одсто. Према цркви вјероватно су стотине гробова. Има пуно и оних с почетка 19. вијека који нијесу обиљежени – наводи Лутовац.
