Управа за заштиту културних добара прихватила је иницијативу за успостављање заштите материјалних добара објеката Клиничког центра и Техничких факултета као и хотела "Корали" у Сутомору и "Кастел Ластва" у Петровцу. Увидом у стручну, правну и пратећу документацију о културним добрима и културној баштини Црне Горе, како су навели из Управе, утврђено је да за ове зграде досад није рађена валоризација културних, историјских и архитектонских вриједности.
– По наводима иницијатора заштите ријеч је о јединственим, награђиваним архитектонским пројектима и изграђеним објектима по замислима и пројектним рјешењима архитектата Милана Поповића, Божидара Милића и Павла Поповића – пише у документу којим Управа потврђује прихватање иницијативе.
Из Управе су навели да су се прихватањем иницијативе стекли услови за спровођење Закона о заштитити културних добара и уредби из ове области. Дакле, слиједи поступак утврђивања културне вриједности коју ће спровести стручно тијело, урадиће се истраживачки налази, сачинити елаборат са описом свих радњи и образложењима затим дати опис, границе добра...
В.д. директора Управе за заштиту културних добара Младен Загарчанин казао је да оба објекта завређују да буду културна добра.
– Имамо много објеката које треба валоризовати, а мало средстава, тако да ћемо ићи по приоритетима. Сада треба да се одреди стручни тим, издају рјешења, а ови предлози морају проћи и правну службу. Сигурно да је ова иницијатива оправдана, питање је времена. Немање кадрова је проблем да би се урадила пуна валоризација за све објекте који то завређују. Наша воља и жеља је да ставимо што више споменика под заштиту, а могућности и оно што имамо на рачуниу су друга компонента која нас спречава да то што смо замислили урадимо у најбржем року – каже Загарчанин.
Према доступним подацима зграда Клиничког центра у Подгорици отворена је 1974. године. Једно вријеме носила је назив по првом доктору медицине у Црној Гори др Вукашину Марковићу чија је биста испред улаза у зграду. Комплекс објеката Техничких факултета грађен је од 1974. године до 1980. године. Блок базне наставе завршен је 1978. године. У склопу комплекса је више факултета Универзитета Црне Горе.
Архитекта Андрија Маркуш каже да се већ у овом тренутку ништа на објектима не смије радити док се не заузме коначан став. Он сматра да ће врло брзо објекти који су обухваћени овом иницијативом добити трајну заштиту, иако су од овог момента већ заштићени.
– Син Милана Поповића др Владимир Поповић, специјалиста максилофацијалне хирургије, нашао је за сходно да устане са захтјевом код Управе за заштиту културних добара и добио је одговор да су сва Миланова дјела, која је навео, узета у поступак заштите. То је форма која охрабрује. Заштита значи друштвену бригу о том дјелу. Два су сегмента ауторских права. Морална права су заштита од сркнављења дјела и она никада не застаријевају, док материјална права застаријевају за 70 година – каже Маркуш.
Он истиче да се раније обратио Влади наводећи да није природно да читави 20. вијек у Црној Гори буде третиран као празни ход у култури и да нема заштићених објеката.
– Нашли су за сходно да тада формирају Завод за заштиту културних добара иако тај назив није исправан, јер не могу бити културна добра, него добра културе. Затим сам предао 48 захтјева за заштиту. Били су дужни да их у року од три мјесеца ставе под заштиту, не пуну, него да покрену поступак. Нису то урадили, што је кривично дјело за које нико није одговарао – каже Маркуш.
Редовни професор Универзитета Црне Горе Светислав Поповић каже су аутори пројекта Техничких факултета својевремено добили Борбину награду која је била најпрестижније признање за изврсност у архитектури некадашње Југославије.
– Лауреати те награде били су архитекте Милан Поповић и Павле Поповић. Објекат је имао своју тежину. Овај објекат је давно требало ставити под заштитом. Међутим, не знам какве су биле све околности и објекат је доста девастиран. Није се много одржавао, тако да има своје недостатке. Треба похватили управу факултета који су кренули у санацију. Заштићена културна добра треба оставити будућим генерацијама – каже Поповић.
