Садња површине од једног рала кромпира са репроматеријалом прошле године коштала је 1.000 еура, док је ове године 600 еура више. Разлог томе је јер је репроматеријал поскупио, те пољопривредници сматрају да се више не исплати бавити пољопривредом уколико неко нема загарантован откуп. Како је казао Жељко Милић, произвођач из Подхума, даља производња је под знаком питања јер није лако пратити поскупљења. Он истиче да је комплетан репроматеријал поскупио и да је рачуница једноставна.
– За једно рало треба вам ролна од 3.000 метара система за наводњавање "кап по кап" и то је прошле године коштало око 100 еура, а данас од 150 до 160 еура. Килограм сјеменског кромпира је остао исти и износи 1,10 еура. Основна ђубрива која су потребна била су 10 еура, а данас 21 еуро. У питању је џак од 25 килограма, а за рало стављам десет џакова. Заштита против корова коштала је 12, а сада 20 еура. У питању је литарска флаша која иде на једно рало. Прихрана уреа, џак од 25 килограма прошле године коштао је 10 еура сада је 32 до 33 еура. Од њега по ралу иду четири џака. Мора се ставити и калијум најмање десет килограма по ралу. Он је био еуро килограм, а данас је 1,80 еура. Пестициди су били од 16 до 18 еура, а данас су изашли на 28 еура. Рачунам да на рало иде најмање два килограма. Гориво је било 1,10, а сада је 1,50 еура – каже Милић.
Како каже Милић и у наводњавање се укључује потрошња горива.
– Испод 200 литара по ралу нема шансе да може да одради, то је већ 300 еура горива. Ако је наводњавање преко дизел пумпи, као што ми поред језера немако струје па морамо са дизел моторима да наводњавамо онда је то 300 еура. Повећане су и дневнице за надничаре са 25 еура на 40 до 50 еура. Радно вријеме је осам сати. Мора им се платити и превоз и доручак. У сезони имаћемо проблем мањка физичких рандика јер је много њих напустило Црну Гору и Албанију. Тада ниједан неће радити испод 50 еура дневно. То је тек велико оптерећење. Да би скупили рало кромпира мимунум морам да дам од 300 до 400 еура само за раднике, за разлику од прошле године када сам плаћао 200 еура – истиче Милић.
Он каже да је и одржавање механизације поскупило до 40 процената.
– Прошле године сам ланац за стабилизатор плаћао 20 еура, а ове године 42 еура. Питам зашто, кажу ми гвожђе поскупило. Цијена сјемена кромпира није поскупила јер се поручио током љета из Холандије. Не значи да ће то тако бити и наредне године. Све је овако за било коју културу, не само за кромпир– каже Милић.
Отварање чипсаре у Врању за Милића је велика предност за произвођаче јер имају одређену откупну цијену иако она није усклађена са скоком цијене репроматеријала.
– Имају загарантовану откупну цијену и знају да ће им производ бити продат. Мањи ризик носи са собом и може да прошири производњу јер зна да ће му бити откупљено. Реална цијена на велико би била од 30 до 35 центи за кромпир, а све испод је губитак. На мало би требало да се продаје 50 центи – каже Милић.
Он истиче да је Министасртво пољорпивреде прошле године давало субвенције од 30 еура по ралу. И како каже то није ни за дневницу раднику.
– Људи који раде веће површине и имају нешто. Никада у производњу не бих ушао ако им је то нека субвенција. Ако човјек ради два рала земље и дају му 60 еура не знам што ће му. Не може ни да огребуља за те паре – каже Милић.
Давид Цамај из Вуксанлекића каже да је све поскупило и да је ово велики удар на пољопривреднике.
– Џак урее је прошле године био 10 еура, а данас је од 32 до 36 еура. Гдје нам је остали материјал, систем за наводњавање... гдје смо ми. На овакве цијене не исплати се бавити пољопривредом. Ако министарство нешто не предузме мрка капа за пољопривреду.Још нисам садио кромпир јер чекамо да стигне сјеме. Планирам да засадим 30 рала које ћу продати чипсари. Чипсара много значи не само за Тузи већ и за цијелу Црну Гору. Општина Тузи jе ослонац и подршка произвођачима Малесије. Ово је једина фабрика која се отвара у последњих 40 година – каже Цамај.
