Сви југоносталгичари у Подгорици имају своје посебно мјесто за евоцирање успомена, а то је бувљак. Друга Тита, међу некадашњом војном опремом, има у месингу, гипсу, на календарима. Продавци на радним столицима са три од четири точкића, огрнути синтетичким ћебадима са животињским принтом, нуде пластичног јелена - некада обавезну декорацију из сваке куће. У кутијама плоче и касете народњака из 70-их и 80-их година, а продавац када одокативно процијени наклоност жанру каже имамо овамо бољу поп и рок музику и показује на гомиле плоча које коштају само два еура. Фиксних телефона каквих вам душа иште, колико ли се само кроз те апарате испричало прича. Ту су и писаће машине, исте онакве на којима су они који данас славе свој дан, новинари, разбијали прсте и разбијали причама.
Уколико сте ријешили да посјетите популарни тржни центар на отвореном очекујте да ћете поред половних кућанских апарата, гардеробе, козметике, књига, лустера, накита, старина и умјетнина пронаћи, испред капије, и храну. Килограм кобасице кошта 12 еура, бијела сланина је пет, панчета девет, кости три еура. Пазарним данима све врви од потенцијалних купаца. Распитују се, ценкају, питају могу ли да врате уколико им број не одговара...
Неки од њих буду и офтамолози те вас питају колико видите на даљини или близини, а онда вам понуде наочаре са диоптријом за три еура у зависности коју вам дијагнозу утврде. Можете купити и накит, од ланца са Версаћи привеском преко, веза "зрно кафе", округлог плета, па до ролекс бурми. Све то изгледа као "суво злато", а може се пазарити од десет па на даље еура.
Од два па до 20 еура неопходно је издвојити за свечане хаљине, бунде и јакне. Од козметике могу се купити лакови за нокте, фарбе за косу, разни украси... и све то за еуро, па до највише пет. Уколико вам треба дио за лап топ наћи ћете га за свега пет еура, а ту су и столице од 30 до 80 еура. Дјечја бицикла се крећу од 20 до 40, док су тротинети десет еура. За скије је неопходно издвојити од 30 до 40 еура у зависности од величине. На "тезгама" нуде и гусле за 50 еура, а има и чекића за од пет до десет, наковањ десет, мотика пет, косијер два, стари чактар од десет до 15 еура, стара пегла 20 еура, блања 15, лампе по десет, фењери по осам еура, док је шлем 20 еура.
Продавци нијесу расположени за разговор, а о фотографисању да и не говоримо. Не дозвољавају, из само њима знаних разлога, да се снима ни роба коју продају. Ништа боља ситуација није ни са купцима. Један од ријетких који је желио да говори је Азим Селим.
– Продајем стару робу, патике, касетофоне, а робу нам доносе из Њемачке. Обичне исправне телефоне имамо по пет еура, патике и ципеле по два, пегле које у продавницама коштају по 30-40 еура ми продајемо по три еура. Половни лап топ је пет еура. Двије траке у којима продајемо мјесечно плаћамо 72 еура. Више на бувљаку нема прљавштине, али ваљало би да нам обезбиједе неке тенде да пакујемо робу да је не носимо кући – каже Селим.
Да се књиге слабо купују каже продавац Звонко.
– Што би људи куповали књиге по 10 или 15 еура када све то могу да прочитају на интернету. Слабо се може зарадити. Плоче продајем по два еура, понеко их купи. Књиге набављам тако што ми их доносе људи овдје – тврди Звонко.
