Увелико се у Улици Васа Раичковића, наспрам зграде за коју су Подгоричани који ту живе увјерени да је најдужа, уређује простор у оквиру пројекта Микро020. Ово је један од најстаријих подгоричких квартова гдје на неколоко десетина метара постоје трагови различитог вишедеценијског хортикултурног и комуналног уређивања. Тротоара има од разних материјала- бетона, асфалта, прекривених плочицама, „рањених“ каналима па заливених малтером, а стубићи, канте за смеће и клупе су свих могућих облика, боја и величинe. Подести су одвојени степеницама разних димензија, а зеленило је шаренолико од ко зна колико старих олеандера до платана. Између су пречице до школе, до бурека, до трафике, до живота... И у све то урбанисти ће да убаце нову микро локацију. Све су прилике биће као по оном свадбеном обичају нешто ново, нешто старо, нешто розe, нешто плаво. Али, зар свадба није „парада пијанства и кича“?
Како истиче архитекта Андрија Маркуш, Улица Васа Раичковића због свог положаја захтијева посебан приступ и пажњу.
– Улица Васа Раичковића је изузетно важна за Храм Христовог васкрсења, јер је он постављен вођењем рачуна о значају улице. Градске власти морају да поштују ту улицу ако не због ње, онда због Храма. Првенствено требају нови засади и то не високог дрвећа, као што су платани, већ ниско или средње, али у унутрашњем дијелу да крошње не би затварале видик према Храму. То је случај сада јер разне врсте високих садница заклањају љепоте тог објекта. Други веома важни услов за ову локацију је да се поштују права и жеље станара. Отимање паркинг мјеста станарима не врши се само са овом микро локацијом већ и са тротоарима кој се издају у закуп приватницима и ствара се хаос у функционисању грађана - каже Маркуш.
Он подсјећа да управо на углу улица Васа Раичковића и Московске постоји кафана кроз коју станари и пјешаци морају проћи да би дошли до улаза зграде.
– Свака намјера градских власти да уреди простор на истакнутим мјестима је за похвалу али ово могу да релизује једино под условом да се поштују затечене вриједности, а не да се оне урушавају да би се демонстрирало нешто ново – говори Маркуш.
Станар зграде Комнeн Машковић сматра да се пројекат тешко уклапа у драж старе Подгорице.
– Ово jе наjстариjи дио града и не би требало да се претвара у бетон. Јесам за обнову и реконструкциjу, али да буде лиjепо и уклопљено у простор. Требало је направити паркинг, а не микро локацију. Примијетио сам да су постављали инфо табле и према Храму написали „Мала пиjаца“, каква Мала пиjаца то више не постоjи – каже Машковић.
И Нено Стојановић каже да је замисао добра, али не и локација.
– Зграда је стара 50 година и инфраструктура је тих година, можда чак и ово зеленило које нема која врста није посађена. Све изгледа нескладно, а опет је међу љепшим дјеловима града. Биће нови дрворед, а колико ће се уколопити не знам. Ако већ уљепшавамо онда то не треба да штрчи – истиче Стојановић.
Да град полако почиње да личи на метрополе, а да не чува историју коју има сматра Драган Никић који ту живи преко 40 година.
– Подгорица је изгубила своју драж, све се копа, гради, надограђује, па се поново копа, а негдје се остави тако или га само закрпе. То што праве нека праве, град се мора развијати али нама старим Подгоричанима се губи слика старе Погорице, љепоте и историје коју је она имала – сматра Никић.
