На територији Тузи само је 25 објеката добило дозволе у процесу легализације, док је преко 1.000 власника објеката предало непотпуну документацију. Према незваничним подацима у општини има преко 5.000 објеката, али како су саопштили из Секретаријата за урбанизам не знају колико је легалних, а колико нелегалних. Како су казали из Секретаријата уколико се објекти из било којег разлога не легализују примијениће се Одлука о утврђивању накнаде за коришћење простора за бесправне објекте. Они наводе да све оне који не допуне документацију чека управо плаћање надокнаде за бесправне објекте.
– Грађани када чују цијену одустају. По нашој одлуци легализација кошта 26 еура по квадрату. Не неким квадратурама то је много. Када се једнократно плаћа попуст је готово 50 процената за објекте основног становања, а можда 40 одсто за објекте преко 200 квадрата. Тај износ у зависности од квадратуре дође неких 14 еура. Људима је тешко да једнократно плате, а исто тако не могу да се одлуче за плаћање у ратама јер ту има камате и одужи се. Притом морају да дају нотарску изјаву, да ставе хипотеку у вриједности од 30 процената више од вриједности цијене коју плаћају, тако да су то неки додатни трошкови. И зато људи нијесу заинтересовани – наводе из Секретаријата.
Из Секретарија истичу да се сви објекти морају легализовати без обзира на то које године су грађени.
– Немамо тачан податак колико имамо нелегалних објеката, јер многи нијесу укњижени, а све је то због катастра непокретности. Ту гдје је најгушће немамо податке. Ми знамо да на територији Тузи има 5.000 објеката, али не знамо да ли су легални или нелегални, јер прецизне податке немамо – кажу из Секретаријата.
Мишљења грађана Карабушког поља око легализације су подијељена. Неки су спремни за легализацију, док има и оних који не желе ни да чују за то. Житељ Рагиб Мркулић каже да неће предати захтјев за легализацију.
– Имам папир који сам добио од катастра кад сам подизао кредит да имам право за градњу без икаквог терета. Нема потребе да легализујем кућу опште. Порез ћу плаћати, али не као да живим у центру Тузи већ како треба. Кућу сам почео да правим 1989. године. Воду и струју сам довео, а све смо ми од наших средстава купили. У насељу има много проблема, а они траже легализацију. По тој њиховој одлуци што кажу да ћемо плаћати накнаду за коришћење простора дође да смо подстанари у својој кући – каже Мркулић.
За разлику од њега Јусо Попара је спреман да покрене процедуру легализације објекта.
– Разговарао сам са синовима да сви легализујемо куће. До сада нијесмо улазили у процедуру. На Карабушком пољу живим од 2006. године, али сам од скоро направио кућу. Што прије ћемо кренути у легализацију како би избјели годишње плаћање по Одлуци о накнади за коришћење простора за бесправне објекте. Ових дана ћемо поћи да видимо шта нам све треба – каже Попара.
Одборник Бошњачке странке у СО Тузи Мевлудин Диздаревић каже да је објекат у којем живи легализован.
– Легализациjа jе jедан од приоритета локалне самоуправе. Чињеница jе да jе jако мали броj предмета добио позитиван одговор због непотпуне документациjе. Увиjек сам за поштовање прописа и закона. Локална самоуправа показала је флексибилност када су у питању рокови допуне документациjе. Апелуjем на грађане да поштују рокове и легализуjу
бесправно саграђене обjекте. Новац уплаћен за легализациjу обjекта сваки грађанин добиjа бољим условима за живот и рад у Тузима – наводи Диздаревић.
