U Ulici Blaža Jovanovića, na raskrsnici sa Prolazom Jovana Cvijića, u Bloku pet, pola „ležećeg policajca” je polomljeno i bačeno iza ograde. Ovakav prizor bi trebalo da zamisli preko 3.500 zaposlenih u Glavnom gradu i gradskim preduzećima da li se ikada osvrnu oko sebe i da li čuvaju Podgoricu? A ne cuvaju je za "lijepe oči" nego za platu. Upravo za te plate građani daju na desetine miliona eura... Iz iste kase plaćaju i „ležeće policajce”.
Ovako je jedan od najvećih crnogorskih pjesnika Aleksandar Leso Ivanović opisao Slomljeno okno: Da neko ko te po sudbi svoji/ skrhano tvoje komađe spoji,/da li bi sliku još krila staru/ ta sitna parčad na trotoaru?/ Slomljeno okno iz tankog rama,/U tebi vidim, dok silazi tama,/Krajičak puta i golo polje./A kad se malo zagledam bolje,/Da li to vidim i sebe sama?
Vidi li neko u ovom slomljenom „ležećem policajcu” sebe sama?
