Локалне самоуправе требало би обавезати да покрију трошкове радова којима се на стамбеним зградама обезбјеђује несметан приступ, кретање, боравак и рад лица смањене покретљивости и лица са инвалидитетом, сугестија је коју је Удружење младих са хендикепом Црне Горе доставило у циљу израде измјена Закона о одржавању стамбених зграда. Садашњим законским рјешењем предвиђено је да за извођење ових радова није потребна сагласност етажних власника, што за Удружење младих са хендикепом јесте добро али и непотпуно рјешење. Измјене постојећег закона покренуло је Министарство екологије, просторног планирања и урбанизма.
– Ово рјешење се мора додатно унаприjедити на начин да се локална самоуправа обавеже на покривање трошкова радова jер то не смиjе бити терет особа с инвалидитетом. Сматрамо да би увођење ове одредбе унаприjедило услове за пристоjан и достоjанствен живот, односно приступачан стан особа с инвалидитетом. Трошкови прилагођавања стамбених обjеката су веома високи, чак и у ситуациjама када постоjи потреба за радовима мањег обима, што често и ниjе случаj jер прилагођавање у нашим условима обично подразумиjева укључивање више елемената приступачности (на примjер, потреба да се у истоj згради постави одговараjућа рампа и лифт). Наjвећи проблем за особе с инвалидитетом представља чињеница да и када живе у властитим становима они често ниjесу изграђени у складу с Правилником о ближим условима и начину прилагођавања обjеката за приступ и кретање лица смањене покретљивости и лица са инвалидитетом. Када то кажемо првенствено мислимо на непостоjање елемената приступачности за савладавање висинских разлика (рампа, степениште, лифт, косо-подизна склопива платформа, вертикално-подизна платформа). Овдjе посебно истичемо да су трошкови набавке и уградње поjединих елемената приступачности изузетно високи. На примjер, у случаjевима коjе смо пратили ти трошкови су се кретали између 10.000 и 25.000 еура – сугестија је коју је доставило УМХЦГ.
Сугестију је доставила и агенција за одржавање зграда Аквила. Извршни директор Аквиле Радован Шушић наводи да измjене и допуне Закона о одржавању стамбених зграда виде као прилику да се заинтересована jавност позабави важним питањем колективног становања и одржавања заjедничке имовине.
– Имаjући у виду да смо као управник присутни у 14 црногорских општина идентификовали смо одређене проблеме у примjени закона и своjе предлоге доставили Министарству екологиjе, просторног планирања и урбанизма. У пракси ниjе проблем сами закон, већ његова примjена. Локалне комуналне инспекциjе иако их закон на то обавезуjе не примjењуjу своjа овлашћења. Затим jе у великоj мjери присутна "сива економиjа". Управници коjи су физичка лица су у потпуности ван пореског система. Стамбена инспекциjа Управе за инспекциjске послове упркос ограниченим капацитетима чини значаjан посао на побољшању ове области, али сви морамо направити одређење искораке те смо са тим у вези доставили предлоге – наводи Шушић.
Аквила је предложила да се измијењеним законом предвиди професионализација система управљања стамбеним зградама на начин што би се направила разлика између професионалних управника и управника- волонтера.
–Професионални управник би имао право на накнаду и за обављање те дjелатности би се морао регистровати. Управник би било свако оно лице коjе жели волонтерски да ради таj посао. Зграде би имале могућност да бираjу између jедног и другог начина управљања – наводе из Аквиле.
Из ове агенције су сугерисали и како треба обезбиједити изворе финансирања.
–Поред накнаде коjу плаћаjу власници посебних дjелова, послови одржавања и унапређења своjстава зграде или диjела зграде финансираjу се и из кредита, донациjа и других извора. Стамбена зграда може да, ради добиjања кредита, заложи потраживања коjа има од власника посебних дjелова и друга своjа потраживања, у складу са законом коjим се уређуjу заложна права – сугеришу из Аквиле.
Предложили су увођење jединственог регистра који би по њима требало да води Управа за катастар и државну имовину Црне Горе. Такође, Аквила сугерише и како треба организовати надзор.
– Овлашћења коjа имаjу комуналне инспекције су у потпуности у сивоj зони, jер се они готово уопште овим не баве. Стога та овлашћења треба или пребацити на оjачану инспекциjу за становање, или обавезати комуналне инспекциjе са нивоа Министарства или Заjеднице општина да се баве овим важним питањем – наводе из Аквиле.
