Регион је данас потресла вијест да нас је напустила фудбалска легенда, Момчило Моца Вукотић, а у знак сјећања на икону Партизана и југословенског фудбала, поново преносимо интервју који је чувени Моца прошле године дао за „Дан”.

Имао jе Фудбалски клуб Партизан, у своjоj дугоj историjи доста добрих играча, репрезентативаца, играча коjи су направили сjаjне кариjере, али ниjедан ниjе толико био вjеран црно-белоj породици као Момчило Моца Вукотић. Скоро читаву сениорску кариjеру провео jе у свом клубу (више од 30 година рекордер по броjу наступа), био jе ту када jе било тешко, када су туговали и радовали се, осваjали титуле... Мало jе било оних коjи за фудбалере говоре да су велемаjстори ове игре, а управо jе Моца неколико пута доживио да му у директном, ТВ или радио преносу, испред презимена коментатори изговоре управо ту риjеч. Знао jе све о фудбалу, а све што jе знао показивао jе на терену. Своjим дриблинзима и головима до лудила jе доводио противничке играче и навиjаче, посебно Звездине, jер jе увиjек био инспирисан када jе играо против наjвећег ривала. И данас се препичаваjу стихови навиjача пред утакмице са наjвећим ривалом: „Иде Моца са Балкана, заплакала Маракана...”

Моца jе данас у пензиjи, а на наш позив да говори за „Дан” љубазно се одазвао и извинио што, због операциjе гласних жица, не говори баш наjбоqе.

- Спадам у ризичну групу због година, али и због операциjе гласних жица. Водим рачуна да не дођем у ситуациjу да закачим вирус, придржавам се свих мjера. Код куће сам, дjеца нам доносе потрепштине али само до врата, немамо никавих контаката. Надам се да ово неће дуго траjати и да ћемо се вратити у нормалу - рекао jе Момчило Вукотић на почетку разговора за „Дан”.

А разговор са легендом Партизана, jугословенског и српског фудбала почео jе од самог старта. Испричaо jе Вукотић како се као клинац обрео у Хумскоj!

-У Партизан сам дошао са 12 година. Прве кораке сам направио код тренера Чедице Лазаревића. Моj покоjни отац био jе воjно лице, био jе у прекоманди у Смедереву, а ми смо остали у Београду. Долазио jе петком, а jедне суботе ме повео на тренинг у Партизан. Сачекали смо да се тренинг заврши и потом jе пришао тренеру Лазаревићу и питао га да ли може да ме проба. Добацивао ми jе лопту, да jе примим на груди, на коqено, да jе водим, дриблам... Тражио jе неколико потеза да би ме видио. Када се све завршило тренер jе мом оцу рекао да у уторак дођем на тренинг. Обзиром да смо живjели у Раковици, морао сам да миjењам два превоза да бих стигао. Одатле jе све почело, то су неки први кораци.

За Звезду увиjек био кобан

Шеснаест година jе траjала професионална кариjера Моце Вукотића. Jедну сезону jе провео у Бордоу, све остале у Партизану.

- Jа сам циjелу кариjеру, сем jедне сезоне у коjоj сам био у Бордоу, провео у Партизану. Први професионални уговор потписао сам 1968, а опростио сам од активног игранjа 1984. године.

И млађе генерациjе навиjача Партизана, захваљуjући данашњоj технологиjи, знаjу за Вукотићеве голове. Препричаваjу они против Црвене звезде, посебно онаj када jе jедним потезом преварио одбрану ривала, сjео на земљу голмана Љуковчана и затресао мрежу.

-Против Звезде сам увиjек пружао добре партиjе. Годину пред одлазак у Бордо, добили смо оба дербиjа, 3:1 на Маракани, 3:2 на стадиону JНА. Дао сам jедан гол на Маракани, а два на нашем стадиону. Таj меч у Хумскоj био jе пун преокрета, повели смо, Звезда jе преокренула, а ми на краjу славили са 3:2. Са тим бодовима смо практично осигурали титулу коjа jе остала у историjи лиге СФРJ, jер смо освоjили наjвише бодова у jедноj сезони. Мени су ти голови jако драги, jер смо приjе свега побиjедили Зведу, а допринио сам да се освоjи титула. Искрено, наjдражи ми jе таj коjи сам дао Лjуковчану, а остала jе анегдота, а то су касниjе препричавали навиjачи, да jе радио репортер у преносу рекао: „Док га Моца даjе, слушаjте мало музике из студиjа“.

Да ли jе некад постоjала могућност да заиграте у Црвеноj звезди? Jесу ли вас икада звали?

- Звезда jе тих година када сам почео да тренирам организовала турнир основних школа Београда. Jа сам наступао за своjу школу, а после jедне утакмице пришао ми jе jедан од тренера и питао ме да ли сам расположен да дођем у Звезду. Одговорио сам му да тренирам у Партизану, да сам партизановац. Када сам дошао кући и рекао оцу за понуду, одговорио ми jе да случаjно не долазим кући уколико одем у Звезду. Наравно, ниjе постоjала ни трунка могућности да jа то прихватим, jер сам од малих могу био „црно-бели” – истакао jе Вукотић.

За репрезентациjу Jугославиjе Вукотић jе одиграо 14 утакмица и постигао jе четири гола. Два детаља везана за плави дрес, остала су овом, сада седамдесетогодишњаку у сjећању.

- Одиграо сам 14 утакмица, али тада jе репрезентациjа у везном реду имала велики броj квалитетних играча и било jе тешко изборити се за већи броj утакмица. Када сам jа почео да играм за репрезентациjу, Звезда и Хаjдук су доминирали и углавном су из тих клубова селектори узимали наjвише играча. Током играња у плавом дресу два детаља су на мене оставила веома jак утисак. На утакмици са Италиjом, коjа jе била и моj деби, дао сам гол Дину Зофу, коjи jе био несавладив више од 1.000 минута. А други важан ми детаљ jе утакмица против Велса у квалификациjа за ЕП, коjе jе одржано касниjе у Београду. Постигао сам наjбржи гол у историjи jугословенског репрезентативног фудбала. Галић jе држао дуго рекорд jер jе дао гол након 25 секунди, а jа сам у том сусрету мрежу ривал затресао у 20 секунди.

У дресу Партизана, рачунаjући сва такмичења, Вукотић jе одиграо 791 меч и постигао 339 голова. Таj рекорд jе држао 32 године, а оборио jе Саша Илић 2016. године. У тренутку када се знало да Илић обара рекорд и улази у историjу, Моца jе био таj коjи му jе први честитао и на терену у Хумскоj му уручио награду.

- Рекао сам Салету приjе свега да рекорди постоjе да би се обарали. Jа сам од 1984. године држао таj рекорд и драго ми jе да jе управо Илић таj коjи jе га jе надмашио. Управо због тога што смо обоjица дуго били у Партизану и што смо Партизан осjећали као своjу кућу. Циjела кариjера везана ми jе за оваj клуб, а да могу поново да бирам, опет бих изабрао таj исти пут.

Будућност увиjек била незгодна

На питање каква су била гостовања у Подгорици у вриjеме док jе он играо, Вукотић jе одговорио:

- Будућност jе у Подгорици била незгодан противник свим тимовима, па и Партизану. Сад се не сjећам резултата, али знам да су утакмице биле jако тешке. Имали су изузетно добре и неугодне и играче, попут Мирочевића, Вуjовића, Радоњића... Jедноставно, имали су играче коjи су били на високом нивоу. Уствари, циjела лига jе била jака. Било jе доста jаких клубова, нису титуле осваjали само чланови велике четворке.

Да ли jе данас могуће организовати Регионалну лигу?

- Са носталгиjом се сjећам те лиге и клубова, jер су дио моjе кариjере. Сjећам се лиjепих тренутака са мечева широм Jугославиjе. Прву титулу сам освоjио побjедом у Љубљани над Олимпиjом и то голом буквално у последњим секундама. То jе титула коjу jе Партизан освоjио након десет година. Са тим сjећањима волио бих да може да се направи таква лига. Колико су могућности за то, не могу да коментаришем.

Против кога вам jе било наjтеже играти?

- Било jе неколико играча, али jе наjтеже било играти против Мирослава Павловића из Црвене Звезде. Био jе одличан играч, у дефанзивним задацима jако добар, сваки дуел са њим jе био тежак. Ниjе ми лежао, ниси могао да га надиграш.

Петнаест година играња за Партизан, у коjима сте имали доста саиграча. Са ким сте се наjбоље слагали на терену?

-То jе мало незгодно да изаберем. Почео сам са онима коjи су играли у финалу Купа шампиона. Било jе седам-осам играча коjи су наступали против Реала у том финалу. Играч коjег сам обожавао и због коjег сам заволио Партизан и фудбал jе Владица Ковачевић. Покушавао сам да упиjам његове потезе и драго ми jе што сам jедну такву величину имао за саиграча. Ту jе и Бора Ђорђевић, коjи jе био jедан од играча са почетка кариjере и помогли су ми jер сам био наjмлађи у првом тиму – рекао jе на краjу Момчило Вукотић.

Незабораван меч на Максимиру

Кариjеру Момчила Вукотића између осталих обилjежила jе утакмица против Динама на Максимиру 1982. године, коjу су црно-бели добили са 4:3.

- Та утакмица jе рjешавала првака, а гол на Максимиру jедан jе од моjих наjдражих. Заjец jе желио да ме блокира приликом шута, jа сам промjенио одлуку, направио лажњак и постигао ефектан гол. Иако сам постигао 112 голова у првенственом утакмицама, то jе jедан од два или три гола коjе сам постигао ван шеснаестерца. Jако ми jе драг, поготово на jедном таквом терену и против jаког противника, гдjе се рjешавало питање првака. Ту утакмицу у коjоj ниjе било калкулациjа, са jедне и друге стране се играло нападачки. Седам голова показуjе каква jе утакмица била – казао jе Вукотић.