Како се ближи 29. мај, тако бројни љубитељи фудбала, а поготово они којима је црвено-бијела боја у срцу, полако почињу да се присјећају легендарног финала Купа шампиона.
Причу знамо готово напамет, пенал серију против Олимпика такође, али без обзира на то што је прошло 30 година, готово увијек откријемо неку нову анегдоту или детаљ за који нијесмо знали.
Тако је било и овог пута, са легендарним Дејаном Савићевићем, који је открио за чим жали и дан-данас, гдје су црвено-бијели имали среће, а уједно је и послао једну важну поруку.
За почетак, присјетио се Савићевић чувене утакмице против Бајерна.
- Сви смо поштовали Бајерн, али нијесмо се плашили, што смо и доказали игром у првој и у другој утакмици. Из двије контре смо побједили у Минхену и прекинули Бајернов низ од 47 утакмица без пораза. Били су непобједљиви на њиховом стадиону, али прекинули смо њихов низ, иако су били фаворит, казао је Савићевић за Меридиан Спорт.
Долазимо до Барија, али прије саме утамице и чувене пенал серије, Савићевић нам је открио неколико детаља током карантина.
- Давно је то било, ево сад је 30 година, тешко је запамтити све, али сјећам се да смо били у једном замку, гдје смо били окружени великим маслињаком, једина "тачка" смо били ми. Није било телефона и интернета, у вијестима ништа не разумијеш – прича Савићевић, а онда се осврће на финалну утакмицу и “тактику”.
- Ма, каква тактика. Свако игра како му противник дозволи, бранили смо се јер су нас "стисли". Што бисмо се бранили, ако смо могли да нападамо? Гледали смо њихове утакмице, али они су финале одиграли потпуно другачије него полуфинале. Имали су доста добрих играча и мало су нас изненадили, на неколико контри смо успјели да запријетимо, али мислим да су били доминантнији када се гледа цијела утакмица. Али, дугогодишњом традицијом и неком ранијом неправдом, Звезда је заслужила да има тај пехар Купа шампиона.
Драган Стојковић Пикси нашао се на супротној страни, у дресу Марсеја, мада не од самог старта.
- Пикси је имао ту повреду из које се враћао и био је пун елана, а на крају и љутње што не игра. Био је љут јер је сматрао да треба да се нађе на терену, али на нашу срећу - није играо од почетка. У тих 15-ак минута се видјело о каквом се играчу ради, имали смо среће што га је тренер ставио на клупу за резерве.
Међутим, постоје неке ствари које Савићевић више памти од самог финала и то је баш она утакмица са Бајерном и невиђено славље на "Маракани”!
- Крај утакмице са Бајерном ће ми више остати у сјећању, јер је стварно било фудбалско лудило, гдје су играчи Бајерна остали да леже, хватајући се за главу, тужни, а наши навијачи их нијесу констатовали, то је било велико славље. Сада би било тешко направити неку прославу без ексцеса - насмијао се Савићевић и додао:
- Тај меч са Бајерном ми је дражи него меч у Барију. Али, пехар са Црвеном звездом ми је најдражи. Са Миланом, Реал Мадридом, Јувентусом је много лакше остварити успјех. Драго ми је што сам ушао у историју Црвене звезде, има једну титулу, али вриједну. То ће остати уписано у историји Црвене звезде и то ме радује. Иако неки покушавају да ме минимизирају, то ми не могу одузети - закључио је Савићевић разговор за Меридиан спорт.
