За Филипа Радовића се може рећи да води спартански начин живота. Са 14 година је напустио свој дом, своје Цетиње и пошао да оствари сан. Талентовани стонотенисер је свакодневно проводио од три до четири сата на тренинзима, када су се приближавала такмичења и више. Све муке и одрицања су се исплатила у Токију, гдје је Фићо освојио прву медаљу за Црну Гору на Параолимпијским играма.
– Дебитански наступ на Параолимпијским играма се завршио успјешно. Не треба напомињати да сам остварио најбољи резултат у досадашњем току каријере. Послије четири европске медаље, успио сам да освојим и једно параолимпијско одличје – прокоментарисао је Радовић на конференцији за медије у хотелу „Рамада” освајање бронзе у категорији С 10.
Цетињанин је објаснио како изгледа пут до параолимпијског одличја из угла једног дебитанта.
– Изутетно сам задовољан својим наступом у Токију. Нарочито ме радује што сам успио да будем психички стабилан и концентрисан у најтежим тренутцима и што сам управо у тим моментима приказао најбољу игру.
Како би стигао до медаље Филип је морао да сруши неке, до сада, непремостиве баријере.
– Пут до полуфинала је био изутетно тежак. Након Аустралијанца и Нигеријца у групи, савладао сам Кинеза Лијан Хаа и Кристијана Гардоша, које до тог момента никада нисам успио да побиједим. То довољно говори колико је тешко било освојити медаљу. У полуфиналу сам се састао са свјетским бројем један, Партиком Чајновским, гдје сам поражен 1:3. Задовољан сам приказаним у том мечу. Једноставно, нисам искористио неке шансе да меч уведем у последњи пети сет.
Против каквог ривала се Радовић борио у полуфиналу најбоље говори податак да је Чајновски осмоструки европски, четвороструки свјетски и двоструки параолимпијски шампион. Патрик је такође првак Пољске у редовном стоном тенису, гдје му није проблем ни да побиједи трећег стонотенисера са европске ранг листе, Дијаз Јакуба.
– Чајновски дуги низ година доминира параолимпијским стоним тенисом. Тешко је достићи такав ниво. Међутим, он је 10 година старији од мене, а у овом мечу сам показао да нисам далеко и да на великим такмичењима не постоји фаворит.
Радовић се надао да у пару са Луком Бакићем може да се окити и другом медаљом у Токију.
– Остаје велики жал што у екипној конкуренцији нисмо успјели да освојимо медаљу. Имали смо отворен пут ка полуфиналу, али нисмо успјели да оправдамо улогу фаворита против Нигерије. Шта је ту је, идемо даље у нове изазове – поручио је Радовић.
Црногорски репрезентативац поручује да је и сам пласман на Параолимпијске игре успјех и открива да је он у пар наврата био у позицији да испадне из топ 5 стонотенисера на ранг листи, који су имали загарантовано мјесто у Токију.
– У Финској сам губио 4:9 од Делабордонеа. Француз је стајао много лошије од мене на ранг листи и да сам поражен од њега сигурно бих изгубио много бодова. Ипак, успио сам, не знам како, да се вратим у меч и побиједим. Други пут сам био у незавидној ситуацији на последњем турниру у Египту. Отворио сам такмичење поразом од представника Кинеског Тајпеха, који није био међу првих 20 на ранг листи. Практично сам био на излазним вратима с Параолимпијских игара и једино ме тријумф на турниру могао вратити у игру за Токио. Успио сам и ту да се извучем, касније сам у полуфиналу побиједио Руиза, потом и Карабеца, али сам упркос освајању првог мјеста био у минусу са бодовима и налазио сам се на шестом мјесту свјетске ранг листе. Саме Параолимпијске игре су на психолошком плану много теже од свјетских и европских шампионата. Осјетио сам то већ у првом колу, гдје сам против представника Аустралије важио за изразитог фаворита, а славио сам уз доста муке. Касније сам се психички уздигао, подизао сам форму из меча у меч, напумпао сам се самопоуздањем и висок пласман није долазио у питање – пренио је утиске из Јапана, Филип Радовић.
Дебитант на Параолимпијским играма је био и Филип Бакић. Други црногорски стонотенисер је такође приказао неколико одличних партија, елиминисао у осмини финала петог играча свијета, Хозе Луиса Мануела Рејеса са 3:0. Ко зна докле би Бакић стигао да у четвртфиналу није морао да иде на неприкосновеног Чајновског.
– Сада када су се слегли утисци сматрам да смо направили одличне резултате, иако остаје жал за екипним дијелом такмичења. Тек двије године сам у параолимпизму, тако да сам презадовољан пласманом у четвртфинале. Прошао сам тешку групу. У четвртфиналу ме је сачекао свјетски рекет број један. Сматрам да је то врхунски резултат за први наступ на великом такмичењу. Понављам, остаје жал за тим поразом од Нигерије јер су нам се отворила врата побједничког постоља. Ипак, нисмо једини који смо подбацили у екипном дијелу. Европски вицешампион, Француска, испала је у првом колу, затим Пољска, Индонезија, свјетски вицепрвак Шпанија. Дешавале су се невјероватне ствари. Параолимпијске игре су највећа смотра спорта која постоји и свако учешће је равно тријумфу – закључио је Бакић.
