Beograd se ponovo našao na prvom mjestu najzagađenijih gradova na svijetu, te je alarm na mjernim aplikacijama tokom noći bio u jako opasnoj ljubičastoj boji, dok je sada u crvenoj koji se ocjenjuje kao nezdrav, prema sajtu za mjerenje zagađenosti vazduha Air Visual, prenosi N1.

Kako prenosi Eko straža, noćas je uz Beograd bila brojka 237 na aplikaciji koja mjeri zagađenje u gradovima širom sveta.

Za sobom je Beograd ostavio čak i Nju Delhi koji je poznat po crnim rekordima kada su u pitanju otrovi u vazduhu.

Sada je situacija nešto bolja, ali Beograd je i dalje u crvenom, što znači da je vazduh jako opasan po zdravlje, posebno za osjetljive grupe, tj. one koji imaju problema sa disajnim organima.

Eko straža dodaje "u koju kategoriju onda svrstati Lazarevac, Suboticu, Niš i Kruševac koji ide i do 411, skoro duplo od Beograda".

U takvim situacijama najbolje je ostati kod kuće, a ko posebno mora da vodi računa o tome za portal Nova.rs je govorio dr Petar Borović.

- Pošto je zagađenje vazduha veliko, napolje ne bi trebalo da idu plućni bolesnici, ljudi koji imaju anemiju, zatim kardiovaskularni bolesnici, astmatičari, a nije dobro ni za djecu - kaže doktor Petar Borović.

Doktor je istakao zašto su ove kategorije ugroženije od drugih kad je vazduh vidljiv golim okom.

- Njihov organizam već ima svoje probleme, a sve ovo dodatno pogoršava postojeće stanje, tako da onda nastaju dodatni problemi – nema dovoljno vazduha, javljaju se glavobolja, nervoza, a mora čovjek da diše - kazao je on.

Ranije je i dr Dejan Žujović, pulmolog, za portal Nova.rs govorio o posledicama koje zagađen vazduh ostavlja po naše zdravlje.

 - S jedne strane, zbog ogromnog zagađenja su moguće kratkoročne posledice po zdravlje. Tu je bronhitis, kao i pogoršanje hroničnih bolesti pluća, poput astme. Međutim, osim toga, moguća je veća pojava infarkta i moždanog udara u tim danima većeg zagađenja. Tada i otprilike ljudi 30 odsto češće završavaju u koronarnim jedinicama u bolnicama - upozorio je Žujović.

S druge strane, otrovi u vazduhu nas truju na duže staze, što dolazi na naplatu kasnije, s godinama, i to vrlo skupo.

 - To je svakako veći broj karcinoma pluća, po kom inače prednjačimo u Evropi. Takođe, svako osmo dijete koje oboli od astme oboljelo je zbog nezdravog vazduha - napominje doktor Žujović.