Први састанак косовског премиjера Аљбина Куртиjа и предсjедника Србиjе Александра Вучића биће одржан следећег мjесеца (jуна) у францускоj приjестоници – Паризу. “Албаниан пост” jе дошао у посjед документа под насловом „нон-пеjпер“ коjи прецизира не само вриjеме састанка, већ и теме разговора и циљеве ове нове рунде разговора, коjа jе замишљена као завршна рунда и очекуjе се да ће бити завршена приjе фебруара 2022.
Како преноси Коссев, све се, до коначног споразума, мора реализовати у року од годину дана, документ прецизира.
Оваj нон пеjпер jе њемачко-француска инициjатива усмjерена ка нормализациjи односа између Косова и Србиjе, под покровитељством високог представника Европске униjе за спољну политику и безбjедност Жозепа Бореља и специjалног представника Европске униjе за Косово и Србиjу Мирослава Лаjчака.
Документ показуjе да се то ради уз подршку држава чланица ЕУ и Сjедињених Држава.
Ово писмо, неформално, у jедноj од главних тачака предвиђа стварање аутономиjе са проширеном самоуправом и сопственим институциjама.
Аутономни округ сjеверног Косова
„Обjе стране се слажу око успостављања Атономног округа сjеверног Косова као посебне административне jединице регионалне самоуправе на Косову коjа има право да усваjа законодавство у регионалноj економиjи, финансиjама, имовини, инфраструктури, култури, образовању, здравству, социjалноj заштити, правди, услугама, становању, урбаном развоjу и европскоj сарадњи у складу са Уставом Косова и законодавством о локалноj самоуправи– наводи се у jедноj од главних тачака документа коjи jе обезбиjедио „Албаниан Пост“.
„Аутономни округ сjеверног Косова обухватиће териториjе Звечана и његових 35 села, Лепосавића и 72 села, Сjеверне Митровице и оближњих катастарских зона и Зубиног Потока и 63 околна села– наводи се даље у плану.
Оваj аутономни округ представљен у писму „имаће гувернера коjи представља Владу Косова, Скупштину коjа представља народ и Извршно виjеће коjе ће бити заjедничко тиjело Аутономног окуга, Владе Косова, Владе Србиjе и Европског парламента“.
Привилегован статус СПЦ
Друга тачка предвиђена њемачко-француским документом jе статус српских цркава.
„Српска православна црква биће призната, њена имовина биће неприкосновена и уживаће привилегован статус у више од 40 главних цркава“.
Такође jе прецизирано да би „Цркву и њену унутрашњу организациjу требало признати као самоуправну странку политичког и уставног система Косова, да власништво треба да буде неприкосновено и да ужива привилегован статус“.
„Заштићена подручjа треба да укључуjу више од 40 цркава и културних знаменитости. Православну цркву на Косову, као суштински дио Српске православне цркве, у складу са уставним промjенама, требало би да води патриjарх Српске православне цркве коjа би требало да има сjедиште у Пећкоj Патриjаршиjи“.
Оно што Косово добиjа овим споразумом jесте да Србиjа неће приговарати косовским захтjевима за чланство у међународним институциjама.
Такође, jош jедна важна тачка овог нон пеjпера jе стварање економске зоне као катализатора и подстицаjа за економски развоj у обиjе државе.
Слободна економска зона
Ово jе назначено „у концепту европских региона како би се осигурало успостављање слободне економске зоне“ коjа би се протезала на регион Митровице и Новог Пазара.
Обиjе земље наставиле би са идеjом да „ниjедна од њих не може представљати другу државу на међународном плану или дjеловати у име друге државе– додаjе се у документу.
Испод jе истакнута чињеница да ће ове двиjе државе поштовати суверенитет jедна друге на своjим териториjама.
Наравно, потписивање овог документа значило би измjене устава обиjе земље, а затим и међусобно признавање након уставних и териториjалних преуређења.
Нон пеjпер указуjе и на неке друге тачке, о томе шта би се примjењивало након постизања овог споразума.
– Обиjе стране ће размjенити сталне мисиjе. Оне ће бити основане у одговараjућем сjедишту своjих влада. Практична питања везана за успостављање мисиjе биће рjешавана у складу са Бечком конвенциjом о дипломатским односима – наводи се у документу.
Савjет за узаjамно приjатељство
– Обиjе стране ће успоставити Савjет за узаjамно приjатељство коjи ће сваке године сазивати владе обиjе државе како би се осигурала примена споразума коjи jе правно обавезуjући и промовисала билатерална сарадња у свим областима од интереса. Заjеднички ће проширити перспективу за европске интеграциjе –
Први састанак између Куртиjа и Вучића, на ком се очекуjе да се разговара о овим тачкама биће одржан сљедећег мjесеца у Паризу.
Ова фаза преговора, коjа предлаже потписивање овог споразума кулминирала би у септембру 2022. године, гдjе би Борељ извjештавао Генералну скупштину при Уjедињеним нациjама на основу мандата предвиђеног Резолуциjом А/64/Л.65/Рев.1.
Аутори нон пеjпера предвиђаjу да ће, не само преговоре, већ и своjе потписе дати двоjица актуелних лидера двиjе државе – косовски премиjер Аљбин Курти и предсjедник Србиjе Александар Вучић.
