Кажу да jе био припит, можда и надуван. Брадат, с дугачком косом, када се поjавио испред куће, уплашио jе жандарме, описуjе Миле Новаковић предаjу првооптуженог у случаjу убиства српског премиjера Зорана Ђинђића.
Бивши начелник Управе криминалистичке полициjе (УКП) Миле Новаковић, коjи jе 2003. године након убиства премиjера Зорана Ђинђића имао важну улогу у полициjскоj акциjи „Сабља“, каже да ће остати велика мистериjа гдје се дуже од годину дана скривао Милорад Улемек Легиjа, некадашњи шеф Jединице за специjалне операциjе (JСО) и организатор атентата на предсједника владе Србиjе.
Новаковић у разговору за Курир детаљно описуjе како jе изгледала предаjа првооптуженог Улемека, шта се све дешавало тог дана, те какве су све нелогичности и пропусти пратили таj чин.
Зашто никад ниjе расвијетљено гдје се Легиjа крио 14 мјесеци након убиства Ђинђића? Jе ли вама увјерљива прича коjу jе он изнио кад се предао - да jе све вријеме био у своjоj кући?
- Остаће велика мистериjа гдје се скривао, ко су му били jатаци, када jе дошао у кућу у Филмском граду... Легиjа jе, без инсистирања да прича о томе, само рекао да се све вријеме крио у кући, у таjноj просториjи, у коjу jе улазио кроз плакар. Jедино jе сигурно да jе на дан предаjе, 2. маjа 2004. године у поподневним часовима, изашао из своjе куће на улицу и представио се обезбјеђењу Жандармериjе. Тог дана, његова супруга Александра jе отишла с дјецом у посјету рођацима у Вуковар, гдје jе рођена, да би искористила првомаjске празнике. Кад она ниjе била у кући, Легиjу jе опслуживао њен брат од стрица. Живио jе с њима. Зашто се Легиjа предао? Наjвјероватниjи разлог jе што више ниjе могао да издржи. Пукао jе.
Како мислите - пукао?
- Велики Легиjа jе био главни у Београду. Могао jе да ради шта хоће, да лумпуjе, пуца у кафићима, пали, да отвара свака врата ногом, ако треба. Свуда, па и у влади. Био jе бог. А онда, годину и по дана скучен и сабиjен у некоj земуници, не смије да провири. То jе, сигурно, био распад у његовоj глави. Његов мозак то више ниjе могао да прими. Политичка промјена и сигнали коjе jе препознавао пратећи медиjе, као и могуће поруке коjе jе добиjао од сабораца и приjатеља, тог лијепог, сунчаног дана извукли су га из пећине.
Како jе то изгледало?
- Кажу да jе био припит, можда и надуван. Брадат, с дугачком косом, када се поjавио испред куће, уплашио jе жандарме. У страху коjи их jе блокирао, повукли су се неколико метара. Извукли су пиштоље и држали га на нишану. Александрин рођак ниjе успио да га задржи. Панично jе звао Александру: „Изашао jе испред зграде, хоће да се преда.“ Оставила jе дјецу, сјела у џип и поjурила назад, тражећи да разговара с њим, да покуша да га убиједи. Одбиjао jе разговор. Од жандарма jе затражио да зову команданта Жандармериjе Гуриjа, каже им: „Шта сте се усрали као пи*ке?“
Зна се да jе потом одведен у седиште МУП у Улици кнеза Милоша, да су ту били, поред осталих, тадашњи министри полициjе и правде Драган Jочић и Зоран Стоjковић, шеф БИА у то вријеме Раде Булатовић...
- Ту jе био и директор РТС Александар Тиjанић, са задатком да ту предаjу и прву причу документуjе. Легиjа jе дочекан на високом нивоу, попут наjважниjих државних личности. Прво што им jе рекао било jе: „Ријешио сам вама да се предам, имам повјерења у вашу власт.“ Могу да замислим то усхићење и радост: велики, недодирљиви Легиjа има повјерење у нашу власт. Заборавили су да разговараjу са организатором убиства премиjера Ђинђића, Стамболића, функционера СПО на Ибарскоj магистрали... Иначе, одмах су позвали и фризера, коjи jе ту, у канцелариjи, средио Легиjу и припремио га за телевизиjу. Нису хтјели да га прикажу као Садама Хусеина, чупавог, брадатог и несређеног.
Мислите да jе тог дана склопио неки договор?
- Иза затворених врата пао jе велики, неочекивани договор: „Све ћу да вам испричам о Ђинђићу, Чеди, Беби, дроги, хероину.“ Разговор jе траjао до пред зору. Они нису знали - или нису хтјели, вјероватно ни министар правде - да jе била законска обавеза да Легиjу предаjу потражиоцу и, у наjкраћем року, одвезу у ЦЗ. Са таквим лицем, без дозволе надлежног органа коjи jе расписао потрагу, нико ниjе смио да разговара.
Нико ниjе ушао ни у његову кућу да се увјери да заиста постоjи то скривено мјесто?
- Ово jе био jединствен примјер у полициjскоj пракси да jе ухапшен бјегунац броj jедан у историjи нашег правосуђа, а да се забрани да увиђаjна екипа оде у кућу, нађе то наводно скровиште, фото-документуjе, потврди цијелу његову причу... Питање jе шта би се ту све нашло... Ту би се сигурно утврдило и колико jе боравио у кући. Међутим, одговор из врха МУП jе био - „ма, то сада ниjе важно“. Нико ниjе разговарао ни са Александром, ни с рођаком коjи га jе чувао...
Доста се очекивало од Легиjиног поjављивања на суду.
- То jе тек било изненађење. Мислили смо да jе Легиjа паметниjи, да ће да бриљира на суду. А он jе почео неку опширну, смијешну причу: да jе, по налогу Ђинђића и Чеде, хероин коjи jе заплијењен у полициjи преносио ван земље, у Румуниjу, тако што су његови људи ронили испод Дунава...
Мислите ли да би Легиjа jедном ипак могао све да исприча?
- Ниjе ми jасно зашто Легиjа ниjе склопио неки споразум с државом, да добиjе неке уступке за породицу и слично. Не може да му се смањи робиjа, али могао jе вјероватно да добиjе неке уступке, а да заузврат каже све. Он би могао све да разоткриjе, да се коначно заврши прича о убиствима Стамболића, Ђинђића, Ћурувиjе, на Ибарскоj магистрали... А доста може да откриjе и некадашњи шеф ДБ Раде Марковић.
Jе ли тачно да jе шеф ДБ из деведесетих Jовица Станишић послије 5. октобра 2000. савјетовао Ђинђића да склони Легиjу с мјеста команданта JСО?
- Знам само оно што jе Станишић говорио - да jе Ђинђића познавао годинама, да jе послије 5. октобра 2000. премиjер више пута контактирао с њим у вези с неким кадровским рјешењима у служби, па га jе он том приликом, како jе рекао, савјетовао да ниjе добро да Легиjа остане на челу JСО, имаjући у виду његов профил личности и криминалне активности о коjима се причало. Рекао jе да се ради о човјеку скромниjих интелектуалних могућности, слабиjег образовања...
(Курир)
