Референдумско питање је изнад подјеле на љевицу и десницу, прозападне или происточне блокове, власт и опозицију. Нема сумње да додатни мотив за излазак на референдум јесте и гласање против власти која га намеће на овакав недемократски начин, као што нема сумње ни да би пораз на референдуму био озбиљан ударац за владајући режим у Србији пред наступајуће изборе, саопштио је Бошко Обрадовић, лидер Двери у интервјуу за "Дан", додајући да је и мимо тога много разлога за пад Вучићеве власти која траје предугих десет година, да овдје не рачунамо да исте људе на српској политичкој сцени и власти гледамо већ више од 30 година.
– Имамо и ми наше Ђукановиће као вјечите властодршце који се врте укруг на власти, док држава пропада, а они се богате и уживају – рекао је Обрадовић.
• Какав видите исход битке око "Рио Тинта"? Подржали сте еколошке протесте, да ли мислите да би вође покрет могле да се претворе у политичке организациjе коjе би се, евентуално, могле поjавити на изборима у априлу?
Српски покрет Двери је још прије годину и по дана изашао са манифестом "Промјена система – сигурност за све" који је најзначајнији политички документ који се појавио на српској политичкој сцени последњих година. У оквиру ове модерне политичке визије која садржи не само промјену власти већ и комплетног корумпираног политичког и правосудног система, истакли смо и еколошку тему као политичку тему прве врсте у овом вијеку и зелени, еколошки патриотизам као наш програм. Тада је формирана и Зелена акција Двери која реагује у свим дјеловима Србије гдје су угрожени наша земља, вода, ваздух или храна. Од првог дана смо били са мјештанима више села широм Србије којима пријети отварање рудника литијума од стране злогласног "Рио Тинта", који гдје год је пословао у свијету иза себе је остављао еколошку пустош и грађанске ратове.
Тек недавно за еколошку борбу су се заинтересовале и прозападне љевичарске еколошке и политичке опције, које сада од тога праве предизборну причу, а да им се не може вјеровати да ли би када би дошле на власт заиста зауставиле овај процес или би га наставиле под притиском својих западних ментора који би да ископавају литијум у Србији и – штитећи своју природу – уништавају нашу животну средину. Јер, како објаснити да Њемачка и друге европске земље које имају највећа и најбогатија налазишта литијума не рударе у својим земљама – сем да процес прераде литијума још увијек није еколошки сигуран па га онда намећу својим колонијама међу којима виде и Србију. Ово, међутим, не може проћи јер је у току велика народна буна против "Рио Тинта", која неће стати док се не спријечи овај потенцијални еколошки геноцид над нашим народом и државом.
Други проблем са новим Зеленима у Србији је што се иза еколошке тематике може крити спремност на признање лажне државе Косово или измишљеног геноцида у Сребреници, што би била крупна превара бирача.
Двери су против уједињења Србије са Албанијом које заговара Александар Вучић и умјесто тога смо за много ближу и већу сарадњу најприје између Србије, Црне Горе и Републике Српске, што би била нека врста српског мини-шенгена и српских интеграција које треба да нам буду најпрече.
• Током ове године као jедан од наjвећих подвига Министарства полициjе било је и хапшење Вељка Беливука и осталих припадника ове озлоглашене групе. Како коментаришете циjелу операциjу и колико jе реално да неко од ових криминалаца проговори?
Ја то не бих назвао никаквих подвигом, већ срамотом српске полиције пред чијим очима је једна криминална група двије године отимала и убијала више десетина људи. Одговорно тврдим да то није било могуће без знања полиције и да је Беливукова криминална група била под заштитом владајућег режима. Тачније, Беливуков клан је и направљен у вријеме Вучићеве власти и прије тога није постојао. Њихова улога у почетку је била да контролишу навијање на југу Партизановог фудбалског стадиона, а касније су радили разне прљаве послове за власт: од обезбјеђивања митинга владајуће странке до пребијања политичких противника на локалним изборима. Заузврат су добили слободу криминалног деловања у којој су толико претерали да су у једном тренутку морали бити похапшени. Нисам сигуран да је у интересу власти да чланови Беливуковог клана проговоре јер много знају о високим функционерима садашње власти са којима су се дружили и сарађивали.
• Недавно jе и Диjана Хркаловић, бивша државна секретарка МУП-а, пуштена да се брани са слободе, па опет притворена. Шта мислите да ли ће Хркаловић моћи да се одбрани и избjегне затворску казну?
Са Дијаном Хркаловић, тада најмоћнијом женом у Србији, имао сам онај чувени сусрет очи у очи у полицијској станици у Гучи на локалним изборима у општини Лучани у децембру 2018. године. Тада смо отишли у локалну полицијску станицу да се распитамо за ухапшене чланове нашег изборног штаба који су притворени само зато што су открили изборну крађу од стране власти. Још тада сам уживо у преносу те акције рекао ко је Дијана Хркаловић и да је она само експонент мафије у врху Министарства унутрашњих послова. Она то не би могла да буде без сагласности Српске напредне странке јер је место државног секретара у министарству политичко постављење. Тешко да ће власт смјети да суди свом донедавном високом функционеру који ће том приликом моћи да проговори о свим својим везама у врху режима. Прије ми све мирише на договор, а хапшење Хркаловић поред редовног политичког маркетинга власти може бити и слање поруке њој лично да мора да ћути о свему што зна. Одсуство хапшења Небојше Стефановића, другог човјека СНС-а и блиског Вучићевог сарадника, чија је Хркаловић била десна рука у МУП-у, говори да се власт плаши онога што њих двоје знају и могу да испричају.
Прије двије године одржао сам десетине конференција за медије и написао књигу "Криминални кругови – Бела књига о криминалу и корупцији у врху МУП-а Србије и актуелне власти СНС-а", по чијим поглављима полиција сада хапси "јунаке" моје књиге из редова МУП-а. Још увијек нису дошли до политичара из врха владајућег режима који су били заштитници криминалног клана Вељка Беливука јер избјегавају сопствену одговорност за стварање овог клана и сва њихова злодјела. Али од политичке и кривичне одговорности се не може побјећи, иако знамо да у Србији и Црној Гори нико никада у последњих 30 година није одговарао за све лоповлуке и криминал у режији вршилаца највиших државних функција. То је оно што мора да се промијени ако мислимо да упркос промјенама на власти не остане све исто. То је задатак нових генерација политичара у Србији и Црној Гори и радује ме што је та смјена генерација почела.
