У цивилизованом свијету сваки пристојан грађанин настоји да обезбиједи смјењивост власти, а ако немају фаворита, свјесни своје одговорности и важности свог гласа, грађани развијених демократија гласају за потенцијално најмањег штеточину, рекао је музичар Антоније Пушић, односно Рамбо Амадеус за Време.
- Суштина демократије је у редовној, мирнодопској смјени власти. Моћ квари људе, мало-помало им искриви свијест, отјерају од себе искрене критичаре, окруже се полтронима и онда изгубе увид у реалност- нагласио је он.
Што се власт редовније мијења, наводи Пушић, мања је опасност од овог процеса.
Он додаје да су, при честој и редовној смени власти, институције система принуђене да стварно буду независне и поштују законе, процедуре и рокове, у страху од неминовних и редовних ревизија и контрола.
- Дакле, не гласа се за мање зло, него се гласа за редовну смјену власти- истакао је Пушић.
Према његовим ријечима, тајна успјеха доласка и опстанка власти у Србији је у количини и врсти пропаганде.
- Пропаганда јесте ефикасан алат, међутим, ако се константно разликује од самог садржаја производа који се пропагира, после неког времена губи значај, и постаје контрапродуктивна. Вриједност било ког бренда лежи у очекивању и поверењу купца. Споро смјењивање власти и опозиције је успорило развој и једних и других. Kад би се брже смјењивали, брже би се старе идеје амортизовале, а нове усвајале. А брзина промјене зависи ипак више од савјесности гласача, него од самих партија -оцијенио је Пушић.
Нагласио је да је на гласачима одговорност да се процес смјене убрза.
- И то на сваке четири године, док се као друштво не уходамо и овладамо демократским механизмима- закључио је Пушић.
