С једне стране, притисак Европске уније да Србија усагласи своју спољну политику са ЕУ и уведе санкције Русији, а са друге стране, Русија која би жељела да Србија остане у статусу пријатељске земље која не желе санкције. Први важан догађај у том дипломатском мозаику је недавни телефонски разговор предсједника Србије Александра Вучића и предсједника Русије Владимира Путина.
После разговора, предсједник Србије је саопштио да је Србија постигла веома добар договор са Русијом, обезбијеђено је несметано снабдијевање гасом и да ће цијена гаса за Србију бити вишеструко нижа него за друге у Европи. У том тренутку та цијена је три пута нижа, а током зиме ће бити нижа десет до дванаест пута, истиче Вучић. Споразум ће бити потписан на три године, рекао је Вучић и додао да је од Путина добио и информацију о ситуацији на терену у Украјини.
У Москви, Кијеву и на Западу су на столу неки понуђени мировни споразуми, али то није нешто чиме треба да се бавимо“, истакао је предсједник Србије.
Србија као значајан фактор
Међутим, телефонски разговор двојице предсједника био је под знаком питања, што је изазвало разне спекулације у српској јавности. Када је портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао да такав разговор није ни планиран, многима је то био сигнал да је пријатељска сарадња двије земље угрожена и да Кремљ шаље поруку Београду.
Политичке странке у Србији – свака са својих позиција – искористиле су тај тренутак да критикују Вучићево сједење на двије столице. Заговорници санкција су то видјели као знак да се на Русију не може озбиљно рачунати, док је такозвана патриотска опција то видјела као шамар Вучићевој недосљедности у односима са Русијом.
Међутим, показало се да је међународна позиција Русије таква да је Србија превише важан фактор да би Москва без икакве потребе угрозила добре дипломатске односе са Београдом.
(У) безбједно снабдијевање гасом
У сваком случају, основно питање после разговора двојице предсједника је колико Србија може да буде растерећена када је ријеч о снабдијевању гасом? Политички аналитичар Драгомир Анђелковић сматра да Србија може и не може да одахне.
„Ако посматрамо ствари у оквиру руско-српског споразума, свакако смо сигурни. С друге стране, рат и потенцијална кулминација сукоба могу у неком тренутку довести до поремећаја у снабдијевању. Али не вјерујем да то може бити трајно, јер Европа нема алтернативу руском гасу“, рекао је Анђелковић за Дојче веле (ДВ).
Игор Новаковић, директор истраживања Центра за међународне и безбједносне послове (ИСАЦ фонд), истиче за ДВ да остаје да се види колико је ово само комерцијални уговор или ће бити подложан политичким тумачењима:
„Мислим, прије свега, како би се Русија односила према Србији када би заиста почела да уводи санкције, односно да се придружи пакетима санкција Европске уније. Чули смо од неких руских званичника да имају разумијевања за став Србије, али се сада поставља питање гдје су границе тог разумевања и да ли је Русија – осим гаса – уопште толико важна Србији“, рекао је он.
Дипломатска битка између ЕУ и Русије
Међутим, руска дипломатска иницијатива неће стати на овом телефонском разговору, јер ће 7. јуна у Београд допутовати руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Ово ће бити прва посјета високог руског званичника од почетка рата Украјини. Претпоставља се да ће том приликом у првом плану бити теме снабдијевања енергентима, ситуације у Украјини и санкција.
Лавров ће доћи само неколико дана прије посјете њемачког канцелара Олафа Шолца Србији.
У којој мјери ће Србија успјети да помири ове двије противрјечности: инсистирање ЕУ на санкцијама Русији и жељу Москве да то не чини?
Западни политичари изједначавају санкције Русији са одрицањем од наших националних интереса на Косову и у региону, посебно у Републици Српској“, рекао је Драгомир Анђелковић и додао да „Србија зато мора да остане у добрим односима са Москвом“.
„Москва је фактор који нам помаже да одбранимо те угрожене националне интересе. Не треба да се приклонимо било коме – Русија то од нас не тражи – али ако Запад врши притисак на Србију, онда то јача свијест у Србији да притисак није због Русије већ због нас. Ако се то уради, онда је то покушај да својим рукама радимо против сопствених националних интереса“, сматра Анђелковић.
Симболични значај санкција
Штета Русији од српских санкција је минимална, каже Игор Новаковић и каже да је за Москву „много важније оно што су друге европске земље већ урадиле”. То је важније у симболичком смислу."
Новаковић наводи да је „Србија сада на неки начин у релативно доброј позицији, јер ће проћи још неколико мјесеци до формирања нове владе, а сигурно није добро да техничка влада доноси такве одлуке”. А видјећемо у будућности“, рекао је директор истраживања Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд).
Санкције - тачка свјетских подјела
Санкције Русији су и даље главно политичко питање и могло би се рећи да су паралисале готово све друге области политичког живота у Србији. Драгомир Анђелковић напомиње да су санкције Русији дио неких глобалних дешавања.
„Сви су или увели санкције Русији или су се супротставили на овај или онај начин и наставили да сарађују са Русијом. Она је постала тачка раздвајања између земаља евроатлантског блока и остатка свијета. Србија није изузетак, јер су многи искрено забринути, али има и политичких злоупотреба. Неки користе ову прилику да покажу лојалност Западу, а други да грађанима пошаљу поруку да су веома патриотски настројени, јер, како виде, српски интерес стављају на прво мјесто“, напомиње Анђелковић.
Питање односа са Русијом и ЕУ је већ двадесет година кључно политичко питање у Србији, каже Игор Новаковић. „То је била линија подјеле од 2000. године, неко вријеме након тога била је такорећи под водом, али сада се поново појављује.
„Чињеница је да је један број политичких партија прескочио цензус захваљујући противљењу санкцијама Русији. Али то је проблем недостатка критичког дискурса у Србији, проблем је у проруској пропаганди, која често долази директно из домаћих медија, а ти медији и даље имају потпуно некритички однос према ономе што се дешава у Украјини. закључио је Игор Новаковић.
