Kриза у Украјини поново је показала колико је српска житница вриједна, пишу Вечерње Новости.
И док је жетва украјинске пшенице доведена у питање, притисци на Србију расту, јер многе земље ЕУ желе да се докопају управо српског зрна.
Новости пишу да је у јесењој сјетви у Србији засијана пшеница на 630.000 хектара, што је знатно више него што је Србији потребно.
Производња пшенице, у овим условима, постала је право благо, па не чуди што је једна држава ЕУ антидатирала постојеће уговоре, како би се докопала наше пшенице и кукуруза.
Умало није настао дипломатски скандал јер су пријављени захтјеви превазишли учтивост дипломатске праксе, стога државне службе чешљају сада све уговоре који су склопљени прије одлуке Владе о забрани извоза пшенице, брашна, кукуруза и сунцокретовог уља. Фалсификовањем исправа повећавају се количине жита које су првобитним уговорима биле предвиђене.
Прошлогодишњи род пшенице био је 3,5 милиона тона. Потребе Србије су око 1.550.000 тона, а то значи да остатак може да се извезе.
У Србији и сада има довољно пшенице за извоз, али је Влада ставила забрану и ограничења. Тако одређене количине могу да изађу само у Сјеверну Македонију, Албанију и Италију.
- Kукуруз и пшеницу највише извозимо у Румунију и Италију, а затим у БиХ, Сјеверну Македонију, Албанију, Аустрију, Црну Гору и Њемачку- казао је Бранислав Гулан, агроаналитичар.
И док Србија покушава забраном извоза да стабилизује сопствено тржиште, цијене на свјетским берзама кукуруза и пшенице лете у небо.
Тако је, како су Новостима рекли у Продуктној берзи Нови Сад, пшеница у Чикагу прошле недеље коштала 384,05 долара по тони, док је у Паризу била 364,50 еура по тони.
У Чикагу се јуче трговало пшеницом по цијени од 405,51 долар по тони, а у Паризу за 399,25 еура по тони. То значи да је пшеница у Америци поскупјела за 5,6 одсто, а у Паризу за 9,5 процената, и то само за недељу дана.
- Осим због рата у Украјини, цена пшенице у Чикагу расте и због суше у тим подручјима, али и инфлације. У Француској је генерално мања површина посијана. А Украјина, на крају, утиче на све - истичу у Продуктној берзи Нови Сад.
Што се тиче Србије, прошле недеље се трговало по цијени од 34,70 до 35,50 динара за килограм, без ПДВ-а.
Понуда је било и за 36 динара, али није постојала тражња. Ове недеље трговало се по цијени од 35,50 динара за килограм, без ПДВ. То су углавном наши купци, домаћи прерађивачи.
Због рата у Украјини, али и због забране извоза житарица из Русије, процјењује се да би око 30 одсто свијета могло да остане без пшенице, нарочито ако се зна да ове двије државе учествују са око 30 одсто у свјетском извозу пшенице, а код кукуруза око 20 процената.
У робним резервама сада има 800.000 тона пшенице и милион тона кукуруза.
