За рубрику "вјеровали или не"- породици Стојанић из Чачка украдена је цијела кућа у селу Прањани. На мјесту гдје је некада био објекат од 140 квадрата остало је пар цигли, дио зида и стари шпорет.
Рада Стојанић, која деценијама живи у Чачку, отишла је 29. априла у Прањане, како би обиљежила 35 година од смрти свог свекра.
Након гробља отишла је до старе породичне куће, али тамо није затекла ништа.
– Мајка ме позвала и рекла ми да нема куће. Питао сам је како мисли да нема куће, упитавши је да ли се срушила. Он ми је рекла да се није срушила него да куће једноставно нема и да је остала само рупа у којој се налазе њени остаци – почиње причу за портал Морава инфо Данко Стојанић.
Првог маја и он је отишао у Прањане.
– Следио сам се од затеченог призора. Буквално ничега није било. Однијето је све – цигле, цријеп, читаво покућство, кревети, ормани, клупе, столице и потпорне греде. Остао је шпорет и на дијелу зида један прозор. Плакао сам 20 минута, било ми је много тешко када сам све то видио. То јесте била стара кућа, али нисам вјеровао да је могуће да се ово догоди – каже Стојанић.
Заједно са комшијом из села одлази у полицијску испоставу у Прањане, која због празника није радила, а онда и у Полицијску станицу у Горњем Милановцу, којем Прањани територијално припадају.
– Примио нас крими техничар којем сам, када ме је питао због чега смо дошли, рекао да ми је украдена кућа. Чудно ме је погледао и рекао ми: “Мислиш, опљачкана ти је кућа“. Рекао сам му да није опљачкана него украдена, на шта је он почео да се смије. Очито ми није вјеровао. Након тога дошао је и инспектор и сви заједно смо отишли на лице мјеста како би се обавио увиђај. Kада се увјерио у оно што сам му испричао, крими техничар ми се извинио, рекавши ми да се са оваквим случајем није сусрео у тридесетогодишјој каријери. Навео је да постоје лопови који ординирају по селима, али да краду ракију, сушено месо и кућне апарате. Било му је непојмљиво да је неко могао да однесе читаву кућу – прича Данко.
Он објашњава да кућа јесте била трошна и да у њу није често долазио, али је била велика и могла се преуредити.
Основа јој је била 12 пута 12 метара, са подрумом и сушаром на спрату.
Данко нема представу када је крађа могла да се догоди и истиче да су последњи пут мајка и он у село долазили прије избијања корона епидемије.
– Од марта 2020. нисмо ишли ни мајка ни ја у село. Kомшије кажу да ништа нису видјели, што је просто невјероватно. Једна комшиница је изјавила полицији да је видјела два трактора како односе ствари, али ништа није пријавила јер је мислила да смо ми продали кућу. Полиција је утврдила да постоје трагови трактора са доње стране куће и да су очигледно пробили воћњак и туда прошли, нису возили главним сеоским путем. Ја сам урадио шта сам могао, пријавио сам полицији и чекам да ми се јаве. Мислим да је немогуће да се овако нешто не открије – истиче Стојанић.
Он нема сумњу да су лопови били добро организовани.
– Потребна је озбиљна логистика да би се сав тај материјал однио. То не може да се уради за један дан – закључује Данко.
