Млинари у Србији су због скоро двомјесечне забране извоза пшеничног брашна пропустили могућност да продају око 40.000 тона брашна и зараде 17 милиона еура, рекао је директор пословног удужења млинара "Житоунија" Здравко Шајатовић, преноси N1.
Он је за Бету рекао да је данашња одлука Владе Србије да укине контигенте за извоз брашна нејасна јер се не зна да ли важи од 1. јуна или одмах.
-Одлуком о привременом ограничењу извоза основних пољопривредно-прехрамбених производа млинарима је онемогућено да извезу око 40.000 тона брашна, колики је просјечан двомјесечни извоз и зараде око 17 милиона еура- рекао је Шајатовић.
Влада Србије донела је 11. марта одлуку о привременом ограничењу извоза основних пољопривредно-прехрамбених производа којом је забрањен извоз брашна, 21. априла одлуку о увођењу мјесечних квота, а 30. априла квота је повећана са 20.000 на 23.000 тона.
Шајатовић је рекао да је одлуку о слободном извозу Влада Србије образложила аргументима које су млинари навели при забрани извоза, да је она непотребна јер су залихе велике, домаће снабдијевање није угрожено, а да млинари морају да продајом обезбиједе средства за куповину пшенице новог рода.
Осим тога, та одлука је доприњела да поједине врсте брашна, које нису биле потребне домаћем тржишту, остану непродате на залихама.
Према његовим ријечима, млинари су за мај испунили дозвољену квоту од 23.000 тона, али да је у економској 2016-2017. години просјечан мјесечни извоз био је 21.000, и да је опадао и последњих десет мјесеци био је око 10.000 тона.
-У тренутку када смо се борили да нађемо нове купце и повећамо извоз дошла је одлука о забрани извоза. Шта значи погрешна одлука илуструје податак да је у марту и априлу 2020. године због вируса корона извјезено 300.000 тона брашна, а затим је тражња нагло пала и у мају је извјезено свега 6.500 тона- рекао је Шајатовић.
Додао је да се нада да ће се тражња за брашном задржати на високом нивоу и да ће се вратити купци из Сјеверне Македоније и Црне Горе који су после забране извоза брашна из Србије тај производ купили у Бугрској, али је било лошег квалитета и скупље.
Он је рекао да је одлука о слободном извозу брашна добра и да је њоме смањена штета од одлуке о забрани извоза.
Држава млинарима дугује 240 милиона динара за три мјесеца због тога што није испоручивала пшеницу из робних резерви по субвенционисаним цијенама него су млинари морали да га купују на слободном тржишту, а цијене брашна од једног до пет килограма које су производили од тог жита су замрзнуте.
Власник млина "Житопромет" из Сенте Предраг Дјуровић рекао је да та фирма прерачунава губитак због забране извоза брашна и да тражња у овом тренутку није повећана.
