• На шта је Институт посебно поносан након двије године пандемије?
- Институт се брзо прилагодио новој нормалности. Не затварајући потпуно своја врата ни током епидемије, адекватним мјерама успио је сачувати пацијенте и запослене од масовнијeг заражавања. Затим је услиједило програм рехабилитације за пацијенте који се опорављају од тешког облика инфекције Ковид-19 који још увијек траје. И на крају, повратак дугогодишњих пацијената и гостију кроз устаљене аранжмане.
• Норвежани су опет у Новом, колико је то важно за Институт?
- Норвежани и Институт су исувише дуго међусобно повезани да њихов повратак не би био толико важан. Једноставно, Институт без Норвежана није исти. И да су наши капацитети 100 посто попуњени, осјећало би се њихово одсуство. Осим емоција које од 1976. године само расту, присуство Норвежана значи и испуњавање ригорозних стандарда и квалитет у пружању услуга рехабилитације на европском нивоу.
• Можете ли нам се похвалити неким новим резервацијама?
- Постали смо поуздан партнер здравственим фондовима Либије за рехабилитацију њихових пацијената, потписали смо уговоре са агенцијама, у преговорима смо за пружање услуга рехабилитације пацијентима са здравственим фондовима из више европских земаља и надамо се закључењу уговора, а можемо се похвалити и бројним индивидуалним упитима и резервацијама из региона и шире.
• Има ли ситуација у Русији и Украјини много утицаја на љетњу сезону у Игалу?
- Након посјете украјинских љекара Институту и наше презентације у Кијеву били смо у преговорима са украјинским агенцијама, али је све одложено за нека боља времена. Ни руско тржиште није извјесно. Фокусирамо се на друга тржишта, а што се успјеха љетње сезоне тиче, оптимисти смо. Послије двогодишњег одрицања од уживања у мору, сунцу и нашем пријатном поднебљу, многи стари и нови гости ће похрлити у Игало.
• Прва фаза је отворена након двије године, опишите нам ситуацију?
- Разлика између празног објекта или карантина и објекта који врви од пацијената се не може ријечима описати. Може се само осјетити кроз погледе и уздахе олакшања када пацијентима помогну терапије па им се стање побољша, када са захвалношћу напуштају објекат и најављују поновни долазак. Стога се трудимо да двогошњи период једноставно избришемо из сјећања и наставимо гдје смо 2019. године стали.
Ива ВУЈИСИЋ
*Текст jе обjављен у склопу праксе студената друге године студиjског програма Медиjске студиjе и новинарство Факултета политичких наука Универзитета Црне Горе
