Хонсић са стадом / ДАН

Млади да нађу рачуницу и посвете се сточарству

Вишедеценијски проблеми који се рефлектују кроз незапосленост у значајној мјери утичу на одлив младих из руралних средина ка већим градовима и иностранству. Зато не чуди и што је у селима све мањи сточни фонд. У рожајској општини, у селу Хонсиће, до само прије двије деценије било је препознатљиво по узгоју стоке, посебно оваца.

Данас је слика сасвим другачија. Мехо Хонсић, који тренутно одгаја око стотинак оваца и десетак крава, каже да је омладина у потрaзи за бољим животом масовно напустила ово село те да у њему данас има свега дванаестак домаћинстава.

- Овдје има доста празних кућа које су изградили наши житељи који раде и живе у иностранству. Те куће су закључане осим када њихови власници дођу на пар дана у вријеме годишњих одмора. Овдје је остала моја генерација која ће за највише десетак година изумријети, а онда ће ово село, у којем смо својевремено одгајали преко 1.500 грла оваца и на стотине крупне стоке, бити потпуно угашено – казао је Хонсић за "Дан".

Од свих домаћинстава која су се бавила узгојем оваца, једино сачувано стадо је управо овог узорног домаћина.

- У овом послу сам нашао рачуницу, а такође ми причињава и огромно задовољство. Сијено је прошле године родило добро тако да имамо доста хране за стоку. Кукуруз јесте скуп, али ми смо га замијенили брашном и врећу од 30 кила плаћамо по седам еура. Тиме прехрањујемо овце, јагњад и краве. Задовољан сам државним субвенцијама тако да од овог посла, заиста може врло квалитетно да се живи, али само уз добар узгој и пажњу коју треба константно пружати животињама – каже Хонсић. У овом послу помаже му и супруга. Он прича да се некада "нијесу могли разминути од стоке", а данас је много лакше одгајати стадо јер, како каже, планине и ливаде су пусте.

Вуну нико не тражи

Код овог домаћина јагњад од шест мјесеци су од 120 до 200 еура по комаду, док овца без јагњета из његовог тора кошта 150 еура по грлу.

Хонсић истиче да љети своју стоку издиже на катуне на Влахове гдје их одгаја на око 21 хектар свог земљишта.

- За сир смо ове године узели премије од по 160 еура по крави док је премија по овци изосила осам еура. Моје овце се јагње по два пута а велики број њих се и близни и ја и супруга у свему томе видимо зараду. За добре услове смо се сами побринули и све што нам треба сами смо купили. Направили смо квалитетну шталу и стадо држим чисто из мерака од којег имамо знатне приходе. Једини проблем је вуна коју немамо коме да продамо. Дали бисмо је и бесплатно само да је се ослободимо, али је нико не тражи – закључује Хонсић.

- Једини сам у селу који стоку одгаја преко цијеле године, док се моји рођаци сточарством баве због трговине. Волим стоку и изричито одгајам "soru" коју сматрам изузетном овцом, а која добро подноси овдашње климатске услове. Када је ријеч о јагњадима, за сада их имамо 50, а очекујемо да ће се још толико оваца ојагњити. Немам проблема са продајом мојих производа, чак ни да их имам још оволико. Свако грло продам током курбан бајрама када је потражња повећана. Исти случај је и са пуномасним сиром који прави моја супруга. Продајемо га на каце и то, љетњи по шест еура, а зимски који је изричито од крављег млијека иде по пет еура за килограм. Годишње продамо око 40 каца сира од којих је много њих отишло у иностранство – каже Хонсић.

Он је позвао младе да нађу рачуницу и отпочну бизнис у сточарству.

- Млади људи иду у инострнаство и за мјесец зараде три, четири хиљаде еура и од тога овдје могу лијепо да живе неколико мјесеци. Те паре овдје тешко могу да зараде, али гледано дугорочно вјерујем да је сточарство веома исплатив посао. Ипак, ријеткост је да млади желе да се баве овим послом. Ја сам прије пар година одгајао више од 150 оваца, а како старимо све мање можемо да изнесемо терет, па сваке године смањујем број грла. Мој син је запослен у Дому здравља и већ сам сигуран да ме неће наслиједити у овом послу – рекао је Хонсић.