Зимско третирање воћа има велики значај и обавезна је мјера у производњи воћа и грожђа. Штавише, појаву неких гљивичних болести током вегетације, на примјер коврџавост листа на брескви и нектарини једино је могуће спријечити третирањем тих воћних врста за вријеме њиховог зимског мировања, поручује Милева Марић, стручна сарадница у области заштите биља при Савјетодавној служби за биљну производњу.
- Изводи се у вријеме мировања вегетације, односно од опадања лишћа у јесен па до почетка вегетације у прољеће. Најбољи резултати у сузбијању штетних организама се постижу када се зимско третирање изводи у другој половини фебруара, а последњи рок до када би требало урадити зимско прскање воћака су први дани марта, односно почетак отварања цвјетова или лисних пупољака, познатије као фаза "мишије уши". Међутим, коштичаво воће, малину и купину треба третирати нешто раније, јер ове воћне врсте крећу раније са вегетацијом. Третирање изведено у том периоду с разлогом се сматра основном заштитом, јер уколико је иста спроведена, током вегетације ће бити мање проблема са болестима и штеточина.
Прије самог хемијског третмана потребно је обавити резидбу, којом, осим формирања и одржавања узгојног облика, вршимо одстрањивање свих осушених и оштећених грана, уз обавезно изношење орезаних дјелова из засада. Из засада такође изнијети заостале "мумифициране" плодове који представљају извор заразе за наредну вегетацију. Стругањем уклонити лишајеве и маховине, да би средство боље пријањало на третирану површину, савјетује Марић.
Готово да и нема воћне врсте на којој заштита спроведена током зиме неће бити од користи,. Прскање треба да обухвати коштичаве и јабучасте воћне врсте, винову лозу, маслину, агруме, као и јагодасто воће.
- Овим третманом сузбијају се проузроковачи болести воћака и винове лозе и то проузроковачи коврџавости листа брескве, рогача шљиве, шупљикавости лишћа коштичавих воћака, монилиоза коштичавих воћака, бактериоза коштичавих и јабучастих воћака, екскориозе винове лозе, пауновог ока маслине као и других болести. Такође се контролишу патогени рана, многи штетни организми (штитасте ваши, лисне ваши, смотавци, цветоједи, мољци, гриње..) маховине и лишајеви, којима су врло често обавијена стабла шљива и других воћних врста, гдје се спроводи нередовна заштита током вегетације или се уопште не спроводи, каже савјетница за биљну производњу.
Зимско третирање треба извршити темељно тј. добро окупати свако стабло, тако да након завршеног третмана примењени раствор буде присутан на целој површини стабла. Прска се по сунчаном и тихом времену, без вјетра уз обавезно коришћење заштитне опреме и поштовање мјера сигурности при раду са пестицидима. Температура приликом прскања мора да буде преко 8 степени Ц, јер се минерална уља не лијепе за третирану површину ако је температура нижа од 8 степени Ц. За овај третман користе се средства на бази бакра као што су Плави камен, Бордовска чорба, Бакарни оксихлорид, Бакроцид, Купрагин, Блаувит и др. Ако је зимским прегледом утврђено и присуство штеточина бакарном средству треба додати минерално уље, Бијело уље, Белол, Галамин и др. Комбинацијом бакарних препарата и минералног уља истовремено дјелујемо на прузроковаче болести и штеточине. У пољопривредним апотекама могу се купити средства (Плаво уље) која већ представљају готову комбинацију бакра и минералног уља. Важна напомена је да се наведена средства морају примијенити најкасније до почетка отварања цвјетова код воћних врста, с обзиром на фитотоксичност коју могу проузроковати на отвореним цвјетовима.
