Смоква jе медитеранска дрвенаста врста коjа спада у листопадни грм из рода фикуса, фамилиjе дудова. Биљка jе изворно из западних дјелова Азиjе и jугоисточне Европе, а данас jе распрострањена широм свијета и узгаjа се као воће и као украсно биље. Сматра се за jедну од наjстариjих воћних врста коjе су култивисане, а пронађени фосилни остаци говоре да се гаjила прије пшенице и jечма. Смоква jе биљка коjа рано ступа на род, већ у другоj години. Да би родност била висока и редовна, поред правилне садње и агротехничким мјера, треба да се изведе и правилна резидба.
Неки стручњаци препоручуjу да се дрво орезује одмах након што се пресади, јер то доводи до раног jачања и стварања стабла.
- Међутим, уколико jе биљка већ била слаба, па се још превише ореже онда се утиче на то да она почне да вене. Током прве резидбе, док jе дрво смокве jош младо, потребно jе да се уклоне, односно ореже дрво за пола. Када се ореже толики дио смокве, она ће се фокусирати на развоj снажног коријена. Наредне године треба изабрати четири до шест наjjачих грана, али такође се треба увјерити да су распоређене око главног стабла у прилично jеднаким интервалима. Ове гране треба да буду довољно размакнуте jедна од друге како би на краjу могле да нарасту 7,6 до10 цм у пречнику, а да се не судараjу jедна са другом. Потпуно треба уклонити све друге нове изданке или нове гране – каже агроном Марко Новаковић.
Новаковић савјетује да када је ријеч о смокви, наjвише резидбе треба обавити током зиме. Када смоква достигне своjу трећу сезону мировања или трећу зиму, велика већина резидбе треба да се обави у касном дијелу сезоне, jер дрво не расте активно током тог периода.
- Ипак, треба сачекати да прође наjхладниjи дио сезоне. Може се сачекати са овом резидбом до раног прољећа, али свакако то треба да се уради прије него што биљка крене да се активира. Затим треба уклонити младе гране коjе расту на дну дрвета, из основе или коријена смокве. То jе грана коjа почиње да расте из основе или коријена смокве. Може изгледати слично самом дрвету, али се може идентификовати по чињеници да не потиче од главне гране или дебла дрвета. Ако се ове гране не орезуjу оне ће црпити енергиjу из главног, здравог стабла, а смоква ће постепено слабити и као резултат тога производити мањи принос – каже Новаковић.
Стручњак напомиње да треба одсјећи мртве и болесне гране. Ако дио смокве показуjе знаке болести те се гране морају уклонити како би спречили да се болест прошири на остатак дрвета.
- Мора се имати на уму да ако се jедна од главних плодних грана зарази, требало би да се уклони и да се изабере новоформирана младуницу, као нову плодоносећу – истиче Новаковић.
Секундарне гране су оне коjе расту од главних грана плодног дрвета. Не треба уклањати све ове гране.
- Треба одсјећи оне коjе расту под углом испод 45 степени од главних грана. Секундарне гране коjе расту под мањим углом у односу на главну грану могу на краjу да порасту превише близу главног дебла. Ове гране ће производити слабе плодове иако jош црпе ресурсе и енергиjу из дрвета у цјелини. Из сличних разлога треба уклонити секундарне гране коjе су почеле да се укрштаjу или преплићу. Потребно jе орезати главне плодне гране за отприлике jедну трећину до jедне четвртине њихове тренутне висине. На таj начин дрво остаjе мало и његови ресурси су концентрисаниjи. Краjњи резултат jе да ће плод коjе ваше дрво произведе током следеће вегетациjе бити jачи, већи и слађи – наводи Новаковић.
